Golubovići, skromna radnička porodica iz Popovca kod Paraćina, koje je država Srbija proglasila tehnološkim viškom u njihovim najboljim godinama, proteklog vikenda bila je gost našeg dopisništva u Beogradu. Majka, 41-godišnja Vesna i otac 45-godišnji Goran nisu sa sobom poveli i svojih devetoro potomaka, ne zato što oni ne bi voleli da vide srpsku prestonicu, već što bi ih mnogo koštale autobuske karte. Taj luksuz priuštili su samo 16-godišnjem sinu Milošu, koji će, ako Bog da, možda i jednog dana zaigrati za prvi tim nekog od naših prvoligaša na velegradskom stadionu.
Iako su upravo oni ti kojima je trebalo da uručimo pristigle donacije iz Australije i Nemačke, Golubovići kao pravi gosti nisu došli praznih ruku: prešli su prag "Vesti" s buketom cveća i velikom fotografijom svoje jedanaestočlane familije, svojevrsnim poklonom za sve čitaoce koji su im nakon teksta na Humanitarnom mostu nesebično priskočili u pomoć. Radost zbog uručivanja dva novčana priloga: 500 AUD, dara plemenitog Bože Rusmira i njegovog unuka Ognjena iz Adelejda, kao i iznosa od 400 evra našeg anonimnog dobrotvora Z. T. iz Izerlona, nisu skrivali. Otac i sin su se tiho zahvaljivali, ali majka Vesna je preplakala naš susret, kako reče, suzama radosnicama.
Pročitali smo i pismo iz Australije, gde darodavac Božo Rusmir, i sam dobro znajući kako je to imati pa nemati u životu, najavljuju i možda susret uživo jednog dana. I njegovu čestitku za nadasve hrabar čin Golubovića – roditi devetoro dece i boriti se svim silama za njihovu bolju budućnost.
Za prilog od 400 evra humanog biznismena iz Nemačke, pružili smo i dodatno objašnjenje. Naime, kada je naš donator čuo da smo 200 evra koje je ostavio Humanitarnom mostu "Vesti" uručili kao prvu pomoć Golubovićima uoči početka školske godine, i ne znajući da će oni za taj iznos kupiti na kineskim tezgama jeftine patike i majice za svu decu, nazvao nas je i rekao: "Šaljem dodatnih 400 evra kako bi Golubovići zaista nabavili toplu zimsku obuću za devetoro dece, molim vas da im što pre uručite…"
Ispratili smo Goluboviće koji su žurili nazad u Popovac, u svoj vlažni kolektivni smeštaj u izgoreloj zgradi, u nadi da će im opštinari, kao što su obećali, popraviti makar krov i sa željom da već prvog radnog dana naruče drva jer struju samo povremeno imaju… Ipak, i pored svih briga koje ih čekaju, znali smo da im je toplije oko srca nakon podrške koju su dobili od dobrih ljudi, što oni nisu ni krili.
|
Deca za primer
Poklon paketi iz
|
