EPA/YURI KOCHETKOV
Foto: Ilustracija

Noje cirher cajtung piše o pokušajima makedonske i crnogorske crkve da se otcepe od Srpske pravoslavne crkve. „Iz ugla politike, nacionalna crkva primamljiva je kao način za utvrđivanje nacionalnog identiteta“, prenosi Dojče vele.

„Pravoslavne crkve oduvek gaje intiman odnos sa državnom silom. Po ukrajinskom uzoru sada se i u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori vide tendencije odvajanja crkve“, piše ugledni švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ) u tekstu pod naslovom „Pravoslavna crkva se kruni na rubovima“.

Novinar Štefan Kube podseća na pozive koje je makedonski premijer Zoran Zaev navodno dobijao od bivšeg predsednik Ukrajine Petra Porošenka, koji mu je nudio da sa 100.000 dolara podmiti vaseljenskog patrijarha kako bi priznao autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve. Pozivi, kako se sada zna, nisu dolazili iz Kijeva već od dvojice ruskih komičara koji su pre toga već nasamarili čitav niz političara. Zaev je dobro prošao jer nije pristajao na korupciju, ali se i te kako interesovao za slučaj Ukrajinske pravoslavne crkve koja se odvojila od Moskovske patrijaršije.

Makedonska crkva izolovana u pravoslavnom svetu

„Za Makedonsku pravoslavnu crkvu autokefalnost je ključna. Ta crkva se 1967. proglasila nezavisnom od Srpske pravoslavne crkve. Do danas ni srpska niti bilo koja druga pravoslavna crkva ne priznaju taj korak, tako da je makedonska crkva izolovana u pravoslavnom svetu“, piše ciriški list.

„Ali ona može da računa na podršku državnog rukovodstva“, piše dalje i podseća da je bivša makedonska komunistička vrhuška, nakon proglašenja nezavisnosti Jugoslavije, u crkvi videla partnera za jačanje makedonske nacije.

Bugarska pravoslavna crkva se 2017. obavezala da bude „majka-crkva“ makedonskoj, ali taj korak, kako piše NZZ, „nije imao praktične posledice“. Štaviše, to je naišlo na kritike vaseljenskog patrijarha Vartolomeja (kojeg autor NZZ u članku naziva „ekumenskim patrijarhom“) koji insistira da je samo on zadužen za to pitanje.

Dodaje se da situaciju menja dozvola patrijarha iz Konstantinopolja da Ukrajinci dobiju autokefalnost. „Ekumenska patrijaršija je tada delovala nasuprot izričitoj želji Moskovske patrijaršije i bila je spremna i na razdor s Ruskom pravoslavnom crkvom koja sebe smatra nadležnom za pravoslavne vernike u Ukrajini“.

„Elitni“ projekat Crnogorske pravoslavne crkve

To se odražava i na Crnu Goru, navodi autor, gde i dalje većina sveštenstva i vernika pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Dodaje se da je projekat Crnogorske pravoslavne crkve ostao „elitni“. „Podršku nalazi u onim političkim i kulturnim elitama koje se trude oko stvaranja sopstvenog nacionalnog identiteta Crnogoraca – u vidu razgraničenja od Srbije.“

„Državno rukovodstvo predvođeno dugogodišnjim regentom Milom Đukanovićem, dugo je u crkvenom konfliktu zauzimalo ulogu posrednika“, piše list i dodaje da se to nedavno promenilo, kada se Đukanović izjasnio za autokefalnost. Planira se zakon koji predviđa da u državnom vlasništvu budu svi crkveni objekti sagrađeni državnim novcem ili sagrađeni još pre 1918. kada je Crna Gora postala deo Kraljevine SHS.

„Srpska pravoslavna crkva pribojava se da će joj se putem novog zakona biti oduzet veliki broj crkava i manastira i zatim predat Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi. Venecijanska komisija Saveta Evrope kritikovala je predloženi zakon kao ’nejasan’ i preporučila da se napravi jasna razlika između svojinskog prava države i prava na korišćenje objekata od strane neke religijske zajednice“, piše NZZ.

Podrška srpskoj strani stigla je i iz Istanbula – patrijarh Vartolomej je za beogradsku „Politiku“ rekao da neće podržati one koji bi da cepaju Srpsku pravoslavnu crkvu, prenosi švajcarski list.

Crkva kao adut političara

Ta uzdržanost bi se mogla objasniti time što Konstantinopolj gaji znatno opušteniji odnos sa Srpskom pravoslavnom crkvom nego sa Moskovskom patrijaršijom sa kojom je u konkurenciji za prevlast u pravoslavnom svetu. Uz to, ekumenska patrijaršija naprosto sebi ne može da dozvoli novu crkvenu svađu, pogotovo zato što još nijedna pravoslavna crkva nije priznala dodelu autokefalnosti ukrajinskoj crkvi“, dodaje se u tekstu.

„Ostaje da se vidi da li će poruke iz Istanbula obeshrabriti Đukanovića i Zaeva. Iz ugla politike, nacionalna crkva primamljiva je kao način za utvrđivanje nacionalnog identiteta. Kad se radi o crkvi, ona se nada prevazilaženju izolacije uz državnu podršku.“

No novinar Štefan Kube konstatuje da primer Petra Porošenka – koji je katastrofalno poražen na predsedničkim izborima – pokazuje da crkvena pitanja nisu uvek sjajno sredstvo za političku kampanju. S druge strane, prevelika blizina crkve i države može da znači preuzimanje crkve od strane države.

Crkvi bi, dodaje NZZ, „bilo bolje da govori o gorućim društvenim problemima poput ekstremnih političkih podela i korupcije“ koji opterećuju balkanske zemlje.

2 KOMENTARA

  1. Crnogorska pravoslavna crkva nikad nikakve veze sa Srpskim crkvama nije imala, pa neće ni u buduće, a kanoni se moraju poštovati, pa jednako kako je Aleksandar dekretom uklinuo Crnogorsku crkvu ona se odlukom vlasti može obnoviti i to će se i učiniti. Uostalom otkud ideja da je SPC većinska?

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime