EPA/Bas Czerwinski
Bez šanse da se odbrani: Momčilo Krajišnik u haškoj sudnici

Jedan od osnivača Republike Srpske i prvi predsednik Narodne skupštine RS, Momčilo Krajišnik preminuo je 15. septembra ove godine.

Time je stavljena tačka na moguću reviziju sudskog postupka u Haškom tribunalu, koji je završen osuđujućom presudom na 20 godina zbog ratnih zločina srpskih snaga počinjenih tokom rata u Bosni devedesetih godina.

Međutim, taj proces u MKSJ ostaće upamćen po činjenici da je i samo sudsko veće, donoseći presudu, konstatovalo da Krajišnik nije imao fer suđenje!

O haškoj pravdi u slučaju prvog predsednika Skupštine RS bavi se i dokumentarni film „Nedorasla pravda“ reditelja Zlatka Pranjića.

Snimljen 2010. godine šira javnost nikada nije videla ovaj film, mada u njemu desetak najpriznatijih svetskih advokata do temelja razobličuju suđenje Krajišniku i činjenicu da je osuđen, a da nije imao priliku da se brani.

Između ostalih, o suđenju Krajišniku govore njegov tadašnji advokat po službenoj dužnosti Nikolas Stjuart iz Londona, advokati Alan Deršovic iz Bostona, Natan Deršovic iz Njujorka, Piter Robinson iz Los Anđelesa.

Takođe, u filmu o suđenju Krajišniku govore i nekadašnji uposlenici Haškog tribunala: Martin Petrov iz Bugarske koji je bio u Sekretarijatu Tribunala, a zatim i portparol ovog suda Nerma Jelačić i portparol Tužilaštva Olga Kavran, kao i advokati koji su tamo bili angažovani: Goran Petronijević i Marko Sladojević.

Sladojević, jedan od pravnih savetnika Radovana Karadžića, bio je i savetnik u Žalbenom postupku koji je vođen u slučaju Krajišnika.

– Insistirao sam da se ovaj dokumentarni film snimi kako bi se svetu pokazala haška pravda. Naime, nakon što sam detaljno izučio Krajišnikov predmet bio sam zatečen, u potpunom šoku na koji način je osuđen. Ne treba izgubiti iz vida da je proces protiv Krajišnika po svom značaju jer se sudilo visokopozicioniranom predstavniku Republike Srpske, ali i svojoj veličini i kompleksnosti bio rame uz rame sa predmetima protiv Slobodana Miloševića i Radovana Karadžića. Razlikovala ih je činjenica da Krajišnik od početka nije imao šanse da se odbrani – ističe Marko Sladojević.

Prvostepeno Sudsko veće je 27. septembra 2006. osudilo Krajišnika na 27 godina zatvora zbog počinjenih zločina progona, istrebljenja, deportacije i nehumanih dela, odnosno zločina protiv čovečnosti nad civilnim stanovništvom u 35 opština širom bivše Bosne i Hercegovine.

Sladojević ističe da je tokom žalbenog procesa Krajišnik, koji je na kraju sam preuzeo svoju odbranu, morao paralelno vodi dvostruku borbu.

– Prva se ticala dokazivanja da nije učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, zašta je osuđen, a druga je bila pravna bitka da dokaže da od početka nije imao fer suđenje, što su i same sudije konstatovale – kaže Sladojević i objašnjava da je sve u procesu protiv Krajišnika bilo protivno pravu i pravdi.

Sladojević objašnjava da je prve dve godine, dok su još trajale pripreme za suđenje, odbranu Krajišnika vodio Dejan Brašić, advokat iz Njujorka koji je imao i urednu licentu za rad u Tribunalu.

– Međutim, samo deset dana pre početka suđenja, Sekretarijat Tribunala ga briše sa tog spiska i to zato što je prethodno suspendovan iz advokatske komore Njujorka. Njegove usluge koštale su Tribunal 1,5 miliona dolara, a rezultat tog rada bio je ravan nuli. Da apsurd bude kompletan, sam Brašić je 12. maja 2003. godine obavestio tada predsedavajućeg sudiju Orija da ne može da ustupi materijal novoimenovanom Krajišnikovom advokatu zato što je „zaključan u njegovom mozgu“, odnosno nema pisanih dokumenata koje bi mogao da preda – ističe Sladojević.

Brašićev naslednik, Nikolas Stjuart je tako dobio 13 velikih i 53 male kutije sa predmetnim materijalima i ogroman broj CD-ova i flopi diskova, a da nije postojao nikakav registar ili indeks gde se šta nalazi.

– Suočen sa katastrofalnim stanjem primljenog predmeta, Stjuart se sastao sa sudijom Orijem kako bi se pronašao izlaz za haos sa kojim se suočila odbrana, ali sudija je insistirao da suđenje mora da počne 3. februara 2004. Stjuart je podneo žalbu Žalbenom veću Tribunala na tu odluku i upustio se u vođenje predmeta, za koji je bio očigledno nespreman. Stjuart koji u Engleskoj ima prestižnu titulu „kraljevskog advokata“ na kraju je i sam u sudnici rekao da ga je Tribunal prevario – navodi Sladojević.

O ovim, ali i drugim greškama Haškog tribunala tokom procesa Momčilu Krajišniku svedoče i advokati u dokumentarnom filmu „Nedorasla pravda“.

 

I sudije zapanjene

Marko Sladojević navodi da je i sam predsedavajući sudskog veća u procesu protiv Krajišnika, sudija Ori bio zapanjen ovom izjavom, pa je utešio Krajišnika sledećom izjavom:

„Gospodine Krajišnik, želim da naglasim da vi niste odgovorni za ponašanje glavnog advokata u ovom predmetu. Nadam se da ćete mi poverovati da smo mi ovde kako bi rešili ove probleme sa kojima ste suočeni a za koje ne možete da budete okrivljeni jer nije vaša krivica ni greška. Ipak, suočeni ste sa posledicama takvog ponašanja“.

Razobličena haška pravda: Marko Sladojević

26.500 radnih sati?!

Sladojević kaže da je Dejan Brašić izbrisan sa spiska haških advokata kada se saznalo da je prethodno u Njujorku već imao osam prijava za neprofesionalno ponašanje, a uglavnom naplaćivanje enormnih iznosa za svoje usluge.

– Ispostavilo se da se tako ponašao i u procesu gde je zastupao Krajišnika. Za 25 meseci koliko je radio kao njegov glavni advokat, on i njegov tim su naplatili čak 26.500 časova pravnih usluga. Jednoj osobi koja radi 40 časova nedeljno potrebno je 13 godina da bi došla do tog fonda radnih sati – kaže Sladojević.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime