Srbija je u ekspanziji stambene izgradnje, a prosečna cena kvadrata u novogradnji je oko 1.500 evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu kojih se može videti i da se za kvadrat u užem beogradskom jezgru može pazariti čak sedam na jugu Srbije.
Poslednje šestomesečno istraživanje RGZ je pokazalo da je raspon u cenama od 3.165 evra za kvadrat u beogradskoj opštini Savski venac, do svega 450 evra u Bujanovcu. Da se više gradi govore brojke koje su “Vesti” dobile od Dejane Đorđević, rukovodioca Grupe za statistiku građevinarstva na osnovu kojih se vidi da je u 2020. više nego dvostruko izgrađenih stanova nego pet godina ranije.
– U 2016. godini je izgrađeno 11.332 stana, u 2017, je 14.080, u 2018. godini 18.051, 2019. je bilo 24.803, a 2020. je broj novoizgrađenih stanova 25.326 – kaže Dejana Đorđević za naš list.
Statistika RGZ govori da je u Beogradu, kvadrat najskuplji u užem gradskom jezgru i da je na listi najskupljih posle Savskog venca, Stari grad sa cenom kvadrata nešto većom od 2.600 evra i Vračar gde je novogradnja po kvadratu nešto iznad 2.200 evra.
Novobeogradski prosek je 2.355 evra, a u Zemunu, kvadrat novog stana iznosi 1.800 evra.
U Novom Sadu je prosek cena kvadrata u novim stanovima 1.283 evra, a od vojvođanskih gradova ga prate Pančevo sa nepunih 1.000, evra, Inđija i Zrenjanin sa oko 980, dok je u Subotici i Vršcu, kvadrat 885 evra.
U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji prednjači Kragujevac sa oko 980 evra, dok u Čačku nešto iznad 930, u Kraljevu oko 850, a u Kruševcu oko 720. Manji gradovi su ispod 700, a Tutinu u je kvadrat novogradnje 500 evra.
U južnoj i istočnoj Srbiji su najskuplje niške opštine Medijana sa kvadratom, malo iznad 1.000 evra i Pantelej sa nepunih 880, dok je Bujanovac skoro duplo jeftiniji, a prati ga Smederevska Palanka sa 530.
Statistika, kako kažu u agencijama za nekretnine, pokazuje da je potražnja za stanovima daeko veća u gradovima gde je privreda razvijenija, pa samim tim i mogućnost zaposlenja.
Podaci sa terena, prema rečima Kaće Lazarević iz beogradske agencije “Alka”, govore da ponegde cene kvadrata u prestoničkoj novogradnji idu na 2.500, pa čak i 3.700 evra plus PDV, ali da ih ima čak i za 4.000 i 5.000 evra po kvadratu. Ta vrlo visoka cena se, kako kaže za “Vesti”, pravda ekstra lokacijom, luksuznim zgradama sa garažom. Ukazuje da cene spušta stan u oronuloj zgradi, bez izolacije i parkinga, a lokacija opredeljuje razlike u koštanju stanova iste kvadrature.
– Cene se nisu se drastičnije menjale u proteklih godinu dana. Kvadrat u starim zgradama gradskog jezgra se kreće od 1.800 do 2.500 evra, dok je u širem krugu 1.200, 1.300 do 1.700 evra. Novobeogradski blokovi 45 i 70 su, na primer, od 1.500 evra po kvadratu, pa naviše, a na udaljenijim Ledinama kvadrat starogradnje 1.100, a novogradnje 1.500 evra.
Mlađi i stariji, kaže ona, imaju različite zahteve u pogledu stana.
-Mladi traže više soba zbog dece, veliki dnevni boravak spojen sa kuhinjom, terase, dok stariji bi radije one ranije građene stanove sa visokim plafonima i manje buke- pojašnjava nam uz napomenu da se svaki kupac ipak izmeri i odabere prema sopstvenom budžetu.
Nema dovoljno stanova na tržištu, kaže za “Vesti” Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije i objašnjava da cene diktira odnos ponude i potražnje. Država, kako se čulo, do 2023. ima u planu ozakonjenje svih objekata izgrađenih do 2015, pa će se u katastru naći dva miliona objekata koji će time steći i mogućnost izlaska na slobodno tržište.
-Kad se izgrade stanovi i legalizuje ono što je započeto, biće to druga situacija. S masovnijom legalizacijom starih stanova biće veća ponuda, pa treba očekivati pad cene kvadrata – kaže Rodić i na pitanje kada može dođi do pojeftinjenja vadrata, odgovara, u drugoj polovini 2022.
Dijaspora se vraća kući
Kaća Lazarević nam otkriva da je veliko interesovanje dijaspore za stanove u matici, najviše naših ljudi koji žive na drugim kontinentima.
-Najviše je naših iz Kanade, Australije i Amerike. Ima onih koji žele da se vrate kući, ali i drugih koji kažu da u Srbiji mogu da žive baš komotno sa penzijom stečenom u tim zemljama- priča naša sagovornica.
Skupe banje i planine
Popularnost nekih turističkih destinacija u Srbiji podiže cene objekata, a potvrda su podaci RZS koji govore da je prosečna cena kvadrata u Čajetini, nadomak Zlatibora 1426 evra, Vrnjačkoj Banji 1.174, a u Soko Banji oko 950 evra.
U agencijama za nekretnine ukazuju da na Kopaoniku kvadrat “luksuza” ide i do 4.000 evra, mada se uglavnom cene kreću između 1.350 i 2.200.
