Vesti
Obradovao se: Vučeta Raičević u svom sobičku

Iako je, zbog korone, veliki broj čitalaca „Vesti“ još u Srbiji, a mnogi koji su ostali u „belom svetu“ ne rade, naša dijaspora i dalje obilato pomaže siromašnima i bolesnima u rodnom kraju. Vredne donacije neprestano stižu i u Rašku oblast: na Rogoznu, Peštersku visoravan, Goliju i Kopaonik. Poslednjih dana maja najviše razloga za radost imao je siromašak Vučeta Raičević iz zabitog sela Jezero na Pešteru, izgubljenog u bespuću na samoj granici Srbije i Crne Gore, odnosno opštini Sjenica i Bijelo Polje. Anonimna donatorka iz Nirnberga u Nemačkoj poslala je ovom mučeniku 100 evra, a naš čitalac i dobrotvor Milenko Šipka iz Švajcarske 50 franaka. Teško bolesnom Vučeti, koji je jedva preživeo tuberkulozu, a potom i teško smrzavanje u svom ubogom i kao frižider hladnom kućerku, donacije su stigle u pravom trenutku, upravo dok je prikupljao novac za dolazak na lekarske preglede u Sjenicu.

Više ne gladuje

– Meni je uvek pravi trenutak, godinama u svojim rukama nisam držao nikakve, pa ni najmanje pare, ne pamtim kada sam i da li sam uopšte video kako izgleda evro. Tek nakon reportaže u „Vestima“ dobio sam 100 evra, a evo sada i ove donacije. Humanitarac Hido Muratović doneo mi je namirnice i novu jaknu, a rođaci iz susednih sela nešto drva, pa sam mesim i po nešto skuvam – priča Vučeta.

Naglašava da se njegov preteški život ipak bar malo promenio.

– Više ne gladujem. Dva meseca nisam gladan, imam brašno, imam i zejtin, dobio sam i šećer, skuvam i poneku kafu, sve to meni je doskoro bilo nedostupno i daleko. Na žalost, i dalje sam u mraku, jer nemam svetlo, pa se snalazim uz baterijsku lampu. Nemam ni vodu u blizini, spavam u drvenom krevetu starom 50 godina, šporet mi dimi, pa ne smem da zaspim dok ga ne ugasim, a ako ga ugasim preti mi opasnost da se smrznem – žali se Vučeta i moli nas da prenesemo neizmernu zahvalnost i velike pozdrave donatorki iz Nemačke i dobrotvoru Milenku Šipki iz Švajcarske.

– Bog im dao zdravlja i sreće u životu, hvala im što od svojih usta odvajaju za nas nemoćne i od svih zaboravljene – poručuje ovaj siromašni Pešterac.

Bog neka vas čuva

Još dve donacije naših čitalaca stigle su na Peštersku visoravan od anonimnog donatora iz Kopenhagena u Danskoj sa 100 evra i namirnicama (u vrednosti 50 evra) obradovao je staricu Stanicu Milojević iz Dobrinje kod Tutina, koja takođe živi sama i jedva preživljava u „srpskom Sibiru“.

– Hvala Bogu, pa prođe zima, evo, stiže nam i leto, lakše se diše, bar ne brinemo za ogrev i ne strepimo od studi. Hvala mnogo dobrotvoru koji me se setio, Bog neka ga čuva, još nisam odlučila zašta ću potrošiti novac. Nešto ću za struju, a ostatak ću čuvati da se nađe za „ne daj Bože“ – ističe starica.

Poklon za porodicu Puzo

Mada su supružnici Sulejman i Bahta Puzo iz Trnave kod Novog Pazara za samo mesec dana od naših čitalaca dobili novu kuću i „tip-top“ nameštaj, njima još pristižu donacije dobrih ljudi. Naš anonimni čitalac iz Berlina poslao im je 50 evra da u radosti proslave Bajram, što su oni i učinili. Bio je to prvi Bajram koji su slavili „kao ljudi“ u svom domu i sa svojim komšijama.

Radost i za Jeliće

Donacija od 100 franaka, koju je poslala porodica Milovanović iz Ciriha, stigla je i devetočlanoj porodici Jelić iz zabitog sela Janturine, takođe na granici Srbije i Crne Gore. Jelići su tokom prošle godine dobili novu kuću i struju, a nedavno, donacijama naših čitalaca, i nameštaj za jednu sobu. Ostalo je da se još opremi kuhinja i nabave najosnovniji aparati za domaćinstvo. Postoje dobri izgledi da dobiju i televizor što će biti velika radost za Mića, Marka, Miloša, Marjana, Mariju, Marijanu i malu Milicu, koji su sve do početka ove godine živeli u mraku i nisu znali šta je svetlo i crtani film. Glava porodice Darko i njegova supruga Svetlana veruju da će im dobri ljudi pomoći da opreme, jer sami to ne mogu, i ostatak kuće i da se konačno kompletno usele.