"Lično sam vezan za proizvode Doktor Etker jer sam dete posleratne generacije i moja mama je koristila prašak za pecivo Doktor Etker. Veoma se dobro sećam toga i drage su mi te uspomene."
Ovako je ambasador Nemačke u Srbiji Hajnc Vilhelm nedavno zborio u Šimanovcima na polaganju kamena temeljca za izgradnju 9,5 miliona evra vrednog poslovnog kompleksa za koji se još ne zna da li će se u njemu praviti ili skladištiti proizvodi Doktora Etkera.
"Ambasador Nemačke je govorio o ličnoj povezanosti sa proizvodima kompanije Doktor Etker. Takođe sam lično vezan za njene pudinge što se vidi na meni, za razliku od nemačkog ambasadora", uzvratio je istom merom, nastojeći da bude i duhovit, budući premijer Srbije Aleksandar Vučić.
I još je dodao (trudeći se da izgleda ushićeno baš kao i apotekar August Etker kada je krajem 19. veka u Bilefeldu stvorio prašak za pecivo, u to vreme revolucionarni pekarski izum) da tog dana "nije imao važnija posla od ovog".
– Za Srbiju je najvažnije da pokaže da joj je stalo i da ume da poštuje Nemačku i njene investitore – kazao je Vučić i poručio kompaniji Doktor Etker da je Srbija "njena kuća koliko i Nemačka".
Nešto slično, samo još malo srdačnije, gospodar Vučić poručio je koji dan kasnije i Gerhardu Šrederu, bivšem nemačkom kancelaru (onome koji je 1999. prvi put posle Drugog svetskog rata upotrebio Bundesver van granica Nemačke – slanjem bombardera na Srbiju!) na prijemu u Beogradu povodom početka rada Udruženja "Forum Srbija-Nemačka".
Slično udruženje inače, osnovano je, takođe u Beogradu, još krajem oktobra 2003. godine, ali je tada domaćin Šrederu bio predsednik Državne zajednice Srbija i Crna Gora Svetozar Marović.
Osmeh nije silazio sa Vučićevog lica dok se umiljavao Šrederu, istom onom kome je psovao sve po spisku jer je, pored ostalih zvaničnika iz NATO zemalja i on blagoslovio razaranje Srbije i ubijanje njenih građana.
Istina, Šreder se 15 godina kasnije "setio" da kaže kako je učešće u tom zločinačkom poduhvatu predstavljalo kršenje međunarodnog prava. Mnogi su to pogrešno doživeli kao njegovo pokajanje, ali sve i da su u pravu, Šreder je to izrekao samo u kontekstu dešavanja u Ukrajini i na Krimu, i to ne sa pozicija bivšeg nemačkog kancelara već čelnika rusko-nemačkog konzorcijuma Nord Strim AG koji upravlja gasovodom Severni tok. Da u tom grmu ne leži zec, ne bi Šredera odmah nazvali portparolom Rusije.
Iste one Rusije u kojoj je, kako prenose Šrederovi biografi, služeći Hitleru, ratovao njegov otac koga Gerhard nije stigao ni da upozna jer se rodio tri dana nakon što je ovaj ostavio kosti u Rumuniji.
Taj i takav Šreder rado je viđen gost u Srbiji, i to ne samo među pripadnicima postpetooktobarske i aktuelne naprednjačke vlasti, već i među medijskim poslenicima, posebno onima kojima gazduje kompanija Ringier, kojoj je Šreder savetnik i koja je izdavač beogradskog tabloida Blic.
Vučić je, kažu, mudar političar. Gleda u budućnost a ne u prošlost koja ga se sve manje tiče.
Ali, prošlost je stalno za njegovim petama i sustiže ga svako malo.
Nekad mirisom pudinga i kolača nabujalih uz pomoć praška za pecivo poznate marke, a nekad gađenjem i nagonom za povraćanjem koji zna da "naiđe" i od rukovanja sa čovekom čiju savest treba da proganja i sudbina Milice Rakić iz Batajnice. Milica je imala samo tri godine kada ju je 17. aprila 1999. godine, dok je sedela na noši u svom kupatilu, ubila združena NATO avijacija u kojoj su bili i Šrederovi bombarderi!
Da li je zaposlenje, koje je Vučić pre dve godine dao Miličinoj majci, dovoljno da opravda onoliku srdačnost kojom je dočekao čoveka koji je pored ostalih, naredbom o angažovanju NATO avijacije "potpisao" i smrt njenog deteta?
