Nakon ratova i sankcija, raznoraznih kriza i krizica, a usred tranzicije, Srbija je početak ove godine dočekala kao jedna od najsiromašnijih zemalja regiona i država koja se može "pohvaliti" da je zbog svetske ekonomske krize samo od januara ove godine otpustila čak 130.000 radnika.
’’Poslednja istraživanja pokazuju da je situacija dramatična. Oko 300.000 mališana je gladno, a polovina njih i neuhranjena. Za ovu zemlju je sramotno da ima 4,2 miliona hektara obradivih površina, i ovoliki broj – siromašnih.
’’Život je sve teži i ako je verovati analizama, urađenim za prvi kvartal godine, broj siromašnih se drastično povećavao’’, potvrđuje i ekonomski analitičar Republičkog statističkog zavoda Srbije Vladan Božanić.
Božanić ističe da je, prema podacima RSZ, donedavno ispod linije siromaštva živelo 6, 6 odsto ljudi, a isto toliko se nalazilo na samoj granici oskudice. Međutim, u prva tri meseca ove godine, njihov broj je uvećan za čak jedan procenat. Ovaj stručnjak smatra da bi lako moglo da se dogodi da se, do kraja godine, oni koji su živeli na gornjoj granici siromaštva jednostavno "utope" u onu grupu – siromašnih.
’’Srednja klasa se decenijama gubila i danas je praktično nema – smatra Dragaš i objašnjava da se srednja klasa pretopila u sloj, koji je jedva malo iznad granice siromaštva i živi u oskudici i dugovima. ”Siromaštvo će Srbiju izvesti na ulice. Vlast ne radi na podizanju standarda onih na rubu egzistencije. Predstoji nam socijalna revolucija”.
|
Ministarsko priznanje ”Od početka godine još 60.000 ljudi u Srbiji živi ispod granice siromaštva, na šta su uticale loše privatizacije, zatvaranje fabrika i otpuštanje. Najugroženije kategorije su nezaposleni, deca, stariji od 65 godina, osobe sa invaliditetom, Romi, izbeglice i interno raseljena lica, žene, ruralna staračka domaćinstva i višečlana domaćinstva”, rekao je ministar Rasim Ljajić. |
Na krajnje neizvesnu budućnost u Srbiji upozoravaju i poslanici Narodne skupštine.
’’Ispod ili vrlo blizu granične linije nemaštine uskoro će živeti 25 do 30 odsto stanovništva”, tvrdi predsednik parlamentarnog Odbora za suzbijanje siromaštva Snežana Stojanović-Plavšić.
Državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku Ljiljana Lučić kaže za "Vesti" da je ova konstatacija tačna, ali podseća da je u periodu od 2003 do 2008. siromaštvo u Srbiji bilo prepolovljeno.
’’Povećanje broja siromašnih jeste trend, ali ne samo u Srbiji, već i u svetu. Ono je posledica svetske ekonomske krize, a vlada čini sve kako bi se taj trend rasta zaustavio’’, tvrdi Ljiljana Lučić, dodajući da je u Srbiji, do sada, registrovano oko 490.000 siromašnih.
Koja je definicija siromaštva i po čemu se srpska nemaština razlikuje od sirotinjskog života u zemljama Zapada, pitanje je na kome poene prikupljaju političari. A, o čemu je zapravo reč, odnosno koja je prava definicija?
’’Za razliku od zemalja EU u kojima se siromaštvo meri proizvodnjom, u Srbiji se ono meri osnovnom potrošnjom. Razlika je velika. Kod nas se u siromašne ubrajaju oni čija primanja, po članu domaćinstva, iznose oko 210 evra mesečno”.
”To je suma neophodna za najosnovnije potreba, u koju su uračunate: stanarina, režije, hrana, obuća, odeća, obrazovanje”, rekao je Vladan Božanić dodajući da se u srpskoj prestonici, ipak, za nijansu lakše živi nego u ruralnoj Srbiji.
’’Beograd je milionski grad, u njemu posluju svetske firme, veće i manje. One nešto proizvode i upošljavaju neke ljude, dok je ruralnom i neobrazovanom stanovništvu sve teže. U seoskom području ljudi sve manje imaju posla, ne obrađuju zemlju jer proizvode gubitke, a život je sve skuplji.
Ovaj stručnjak ističe da kriza podjednako pogađa i penzionere, neobrazovano stanovništvo, koliko i Rome, ratne vojne invalide…
’’Jaz između imovinskog stanja sela i grada se produbio. Na selu ostaju stari i iznemogli”, potvrđuje ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, predviđajući da, ukoliko se ništa ne promeni, Srbiji preti i demografski sunovrat, naročito jugu Srbije. Sa identičnim problemom se susrećemo u svim opštinama.
’’Kada smo pitali lokalne vlasti šta im treba, očekivali smo da kažu "infrastruktura" ili "posao", ali njihov odgovor nas je zatekao. Potrebni su im starački domovi. Pa, da smo i Amerika, ne bi mogli da sagradimo toliko staračkih domova’’, objasnio je Božanić.
’’Među siromašnima dominiraju žitelji sela, naročito onih na jugoistoku Srbije, zatim neobrazovani, stariji od 65 godina, deca između šest i 14 godina i višečlane porodice”, kazao je on i dodao da na selu živi dve trećine siromašnih.
Ako je siromaštvo atribut ruralne Srbije, onda se na mapi siromaštva pojavljuju nove kritične tačke, centralna Srbija, industrijski i rudarski centri u zapadnoj Srbiji.
’’Sela Srbije, naročito brdsko-planinska, već decenijama propadaju ekonomski i demografski… Od 4.800 koliko ih je trenutno, četvrtina će, relativno brzo, za najviše za dve decenije nestati”, upozorio je za "Vesti"saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan.
’’Vruća jesen u Srbiji je već počela. Štrajkovi, nova zatvaranja fabrika, otpuštanja već su svakodnevica, a svi ti podaci na kraju se sabiraju i donose crni bilans. Pa radnici su već počeli da sebi seku prste, leže po šinama, bacaju se sa spratova fabrika ili se zaključavaju u njih i štrajkuju glađu do iznemoglosti”.
”Narod je bespomoćan, vlada bez ideja o pokretanju privrede i poboljšanju životnog standarda. Istorija Srba još nije zabeležila ovakvo socijalno rasulo i siromaštvo! Nešto mora da se menja, a to je vlast”, istakao je enomomski analitičar Branko Dragaš.
