U školi je ređao jedinice. Na poljančetu i beogradskim uličnim terenima samo – petice. O njemu su počeli da govore i znani i neznani. Ko ga je jednom video kako barata loptom, kako onako mali i dežmekast, ali brži i veštiji od svojih drugova, barata loptom i kao od šale dribla i mladiće koji su već ozbiljno trenirali po klubovima beogradskog podsaveza, vraćao se da još malo uživa u njegovim čarolijama.
Glas o talentovanom dečaku širio se čaršijom od usta do usta. Neki su se pitali – šta čeka Zvezda? Šekularca bi mogao da ukrade neki drugi klub. I dečak je sve češće pomišljao na omiljeni klub.
– Kao školarac nisam pomišljao da ću postati svetski poznati fudbaler. Sebe nisam video ni u dresu Crvene zvezde, iako sam i ja kao i gotovo svi moji drugari već bio navijač ovog kluba. Najvažnije mi je bilo da igram fudbal i da pobeđujem dečake iz komšiluka i škole – pričao je godinama kasnije Šekularac, kojem je u to vreme najveći rival na ulici bio Miroslav Rede.
– Moj divni drugar napravio je sjajnu karijeru u Partizanu u kome je bio član one čuvene generacije “beba”. Potom je postao ugledni novinar u Zagrebu. Godinama smo se šalili – zvao sam ga da dođe u Zvezdu, a on mene da obučem crno-beli dres.
Pored fudbalske lopte, Šekija su privlačili i stoni tenis i hokej na ledu. Oprobao se i u jednom i u drugom sportu. Mnogi treneri su ostajali otvorenih usta dok bi gledali kako pobeđuje i igrače koji će postati nezamenljivi jugoslovenski reprezentativci.
– Valjda sam bio višestruko talentovan, a i moj temperament me je terao da uvek igram na pobedu. Uz to, pomagalo mi je i nisko težište, zbog kojeg sam tako lako mogao da u punoj brzini menjam pravac ili putanju udarca.
Iako mu je fudbal ostao prva ljubav, bio je nesrećan. On, neprevaziđeni dribler beogradskih ulica, sve češće je slušao priče vršnjaka koji su prošli probe i počeli da treniraju. I dva njegova odlična druga iz Druge muške, Zoran Petrović i Miljan Miljanić – potonji sjajni odbojkaš i novinar, odnosno trener svetskog renomea, bili su primljeni u Zvezdu. Za njega, činilo mu se, nije bilo šanse.
– Sećam se pregleda u Državnom institutu za fizičku kulturu. Lekar me je pogledao i rekao: “Ti nikad nećeš biti fudbaler. Suviše si mali.”
Bucko je u suzama otišao kući. Začuđenu majku Donku upitao je kroz suze:
– Mama, da li ću ikada da porastem?
Danima se žalio:
– Kad bih bio visok bar kao Bela Palfi – a ovaj sjajni half, sa Mitićem, Đajićem i Takačem član Zvezdinog “magičnog četvorougla”, u Zvezdi je bio – najniži stasom.
Onda se dogodilo čudo.
– Na školskom raspustu otišao sam u zavičaj mog oca. U selo Kurikuće, na planini Belasici, iznad Berana. Svakoga dana išao sam na obližnje Biogradsko jezero. Planinski vazduh, pomaganje u poljskim radovima, jurcanje sa seoskom decom i jednostavna, ali zdrava hrana učinili su svoje. Tog leta porastao sam čak 24 centimetra i dostigao sadašnju visinu od 169. Za fudbalera – dovoljno.
U šali sam kasnije govorio da sam u Kurikućama rastao pola centimetra dnevno, što je bilo za Ginisa. Kad sam se vratio kući, drugari me nisu prepoznali. Desila se još jedna promena. Gore, na planini, izgubio se i njegov nadimak Bucko. Neko u školi je jednostavno skratio njegovo prezime i oslovio ga sa Šeki. Pod tim nadimkom uskoro će ga znati čitav svet. A njemu je ostala još samo jedna želja – da postane član Crvene zvezde.
Dragoslav Šekularac – kraljević i prosjak svetskog fudbala
Ljubav, moda i Buba
Šekularac se momčio, polako otkrivao neki novi Beograd koji do tada nije poznavao. Počeo je da se zanima za šah. Veoma bistar, brzo je uočio lepotu ove drevne igre koja ga je potpuno omađijala i kojoj će ostati veran čitavog života.
Zavoleo je i košarku. Često je odlazio na Mali Kalemegdan da uživa u igri Srđana Kalembera i Aleksandra Geca, koji su bili najbolji Zvezdini igrači i nizali jednu titulu za drugom.
– Već zagazio u pubertet, još češće sam sa društvom dolazio na treninge ženske ekipe da gledamo Branku Cipruš koja mi je bila profesorka i Ljubicu – Buba Otašević u koju je bio zaljubljen ceo Beograd.
Šuškalo se da zbog nje na košarkaške utakmice dolazi i Ivo Andrić. Ova prefinjena lepotica, koja je imala i jednu manju rolu u kultnom ostvarenju “Ljubav i moda”, opčinila je i Holivud. I tamo je snimala filmove. Prvo kao dublerka Sofije Loren, a onda je imala i nekoliko svojih uloga. Pričalo se da je i Keri Grant bio potpuno opčinjen njenom lepotom.
Nekadašnja košarkašica Zvezde u Americi je promenila ime u Ljuba Bodin, a posle se udala za italijanskog milionera Enrika di Portanova. Kad se od njega razvela, dobila je bogatu otpremninu od par miliona dolara. Preminula je 1998. godine u Hjustonu.
