Pexels

Sa ekspanzijom društvenih mreža stiče se utisak da to otvara mogućnost za veći egocentrizam kod pojedinih ljudi. Postavlja se pitanje da li i na koji način mogućnost objavljivanja sopstvenih fotografija podstiče narcisoidnost?

Narcisoidnost je grandiozna slika o sebi i sopstvenoj veličini. Opčinjenost sobom nosi i neodoljivu potrebu da drugi ljudi odaju priznanje našoj posebnosti.

Ovaj poremećaj ličnosti svoje korene ima u najranijem detinjstvu, a manifestuje se tokom odrastanja. Primarni oblik narcizma javlja se već u prvoj godini života, kada je dete fokusirano na svoj odnos sa majkom.

– Sa drugom i trećom godinom života dete poželi da istražuje svet i ima potrebu da se i malo udaljava od mame i svaki put želi da se vrati mami i da ga mama sačeka otvorena sa puno ljubavi i razumevanja i kada ono nije bilo tu. Neke mame iz raznih razloga – ili iz nezrelosti ili osujećenost ili nezadovoljstvo, nisu spremne da vrate dete nazad i onda dete investira ljubav i energiju ka mami, a vrati se kao od ogledala i ono je samoinvestira u sebe, na taj način bustujući sopstveni ego. Tada se javlja taj sekundarni egocentrizam koji tu osobu posle prati do kraja života – objašnjava psihološkinja Ana Mirković.

Narcisoidne osobe su krhkog bazičnog samopouzdanja, te kada dožive povredu samostvorene grandiozne slike o sebi javlja se agresija. Ovakvo ponašanje prerasta u narciosidni poremećaj ličnosti.

– Takve osobe imaju predimenzioniranu sliku o sebi i veruju da drugi ljudi postoje samo da bi zadovoljili njihove potrebe, da bi aplaudirali njihovim uspesima i da bi pokazali koliko su oni veliki. Manipulativni su, emocionalno su hladni, imaju nedostatak empatije, generalno instrumentalizuju ljude oko sebe i nije uopšte lako raditi sa narcisima zato što se ni u jednom trenutku ne pitaju šta s njima nije u redu, već osuđuju ceo svet oko sebe i svoje okruženje ukoliko ne dobiju onu količinu aplauza koju misle da zaslužuju – dodaje psihološkinja.

Zgodno mesto za prepoznavanje narcističkih crta ličnosti danas su društvene mreže. Ukoliko nema dovoljno interakcije, lajkova, komentara, narcisi se osećaju povređeno.

– Ja sam u nekom trenutku verovala da društvene mreže pospešuju narcisoidnost, a zapravo kada sam pogledala statistike, sada mi je jasno da društvene mreže zapravo samo pokazuju ko ima narcisoidni poremećaj. Jedna do šest od sto osoba ima narcisoidni poremećaj ličnosti i društvene mreže su ih učinile vidljivijim – smatra Mirkovićeva.

– Nijedno biće ne može da živi bez prisustva i bez interakcije sa drugim ljudima. Mi smo društvena bića od pre rođenja do kraja života i ukoliko okolina ne raguje na narcisoidnost, ona se pojačava – dodaje psihološkinja Ana Mirković.

Ljubav prema sebi, odnosno zdrav narcizam, neophodan je u razvoju i omogućava nam da izgradimo samopoštovanje. S druge strane, nit između zdravog i patološkog narcizma izuzetno je tanka, a kada se pređe granica, rešenje je psihoterapija.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime