Doslednost ga je koštala posla i to onog nadražeg – na klupi reprezentacije Srbije. Bio je član selekcije Jugoslavije do 21 godine koja je 1990. osvojla srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu (Prosinečki, Mijatović, Boban, Bokšić, Jokanović…), a vicešampionsku titulu ima sa istog takmičenja i 2007. kao trener.
Miroslav Đukić je daleko od javnosti, nema ga u medijima, a kako je rekao medijima, vreme uglavnom provodi sa suprugom Svetlanom na imanju u Štitaru nadomak Šapca. Nikad nije bio nametljiv ni kao igrač, kasnije ni kao trener. Neko će reći da je to mana u ovom i ovakvom svetu, ali Đuka nikad nije želeo da ide protiv svog karaktera.
Bez posla je od 2020. i rastanka sa Sportingom iz Hihona. Nije nezadovoljan, energijom ga ispunjava porodica, pored supruge i dva sina, Đukići su „jači“ za petoro unučadi. Veće bogatstvo ne postoji.
– Nema me već dugo na fudbalskoj sceni. Još se bavim i želim da se bavim trenerskim poslom. Neke poslove koje mi nude, meni se ne sviđaju, nisu projekti, drugi, koje bih hteo, se ne pojavljuju, tako da se nalazim u nekom raskoraku, ali dobro. Pratim futbal, to je moja ljubav. Najviše špansku ligu, pratim i naš šampionat. Pokušavam da budem u trendu – kaže Đukić u intervjuu za Sport klub.
Dva puta bio je na klupi Partizana sa kojim je osvojio Kup Srbije 2018. “Crno-beli” su sa Đukićem igrali lep fudbal i njegovo ime nekako uvek lebdi nad Humskoj kada se traži trener…
– Partizan je moja ljubav, u dva navrata sam bio u klubu, mislim da su oba puta bila uspešna. Posle toga nije bilo nikakvog kontakta. Moja vrata uvek su otvorena Partizanu i tu nema nikakvih problema – ističe Đukić.
Prati dešavanja u Humskoj i veruje da nova uprava ima viziju i snagu da Partizan izdigne iz višegodišnjeg proseka. Pomak je napravljen, primećuje, ali kao neko kome je crno-bela boja pri srcu skreće pažnju na jedan detalj.
– Partizan je podmladio ekipu što je neminovno. Na ovim prostorima jedini način da opstanete je pravljenje ekipe, pravljenje igrača i prodaja tih momaka jer mi ne možemo da živimo ni od navijača, ni od prodaje TV prava, niti od sponzorstva. Jedini način preživljavanja je prodaja talentovnih igrača koje smo uvek imali. Naravno, potreban je adekvatan i dobar rad – ističe.
Crvena zvezda je apsolutno dominantna poslednjih godina, što, smatra Đukić, nije dobro po srpski fudbal.
– Nije dobro ni po samu Zvezdu kada osvoji titulu sa više od 100 osvojenih bodova. Ne možete da napredujete ako lagano dobijate utakmice. Kada izađete u Evropu nemate previše tvrdih, teških utakmica koje vas izgrađuju kao ekipu. Potrebno je da imamo jaku, čvrstu i dobru ligu ukoliko želimo da popravimo kvalitet naših timova. Bez dobre lige ne mogu biti dobri ni Partizan ni Zvezda na evropskoj sceni. To se i vidi jer izađemo na evropsku scenu i nema nas nigde.
Nekadašnji Mačve i Rada, kasnije uspešni internacionalac u Deportivu iz La Korunje, Valensiji i Tenerifama ne vidi da se stanje u srpskom fudbalu mnogo promenilo u poslednje dve decenije.
– Još od vremena kada sam bio igrač, mi ne znamo koja je ideja srpskog futbola, koji je stil, koji je način igre. Španci su devedesetih godina prošlog veka napravili projekat gde su odredili način igre, kako će da izgleda njihova igra. Radili su na tome i to je posle određenih godina dalo rezultate. I sada vidimo da se španski fudbal zasniva na, kako bi oni rekli tiki-taka, kontroli lopte, brzoj tranziciji, agresivnosti, pritisku i mislim da je to nešto što fali našem fudbalu. To nedostaje još od vremena kada sam bio igrač. Nismo imali tu organizaciju, a ona fali i dalje. To je nešto za čim kaskamo za modernim evropskim fudbalom i nećemo moći da se takmičimo sa njima dok ne budemo poboljšali organizaciju i stvorili način na koji igramo – rekao je Miroslav Đukić.
