Tanjug

Izglasavanjem Rezolucijom 1244 u Savetu bezbednosti UN, 10. juna 1999. godine formalno je završena 78-dnevna NATO agresija na tadašnju SR Jugoslaviju. Napad je započelo 18 najmoćnijih zemalja Alijanse.

Tokom 78 dana izvršeno je 2. 300 vazdušnih udara, a oko 1.150 borbenih aviona lansiralo je oko 420.000 projektila i na tadašnju SRJ bacilo ukupno 22.000 tone eksploziva, uključujući i municiju sa osiromašenim uranijumom i Ženevskim konvencijama zabranjene kasetne bombe.

Mada su političari ovih zemalja tvrdili da su “mapirani” isključivo vojni ciljevi, čak 38 odsto bombardovanih objekata je imalo civilnu namenu.

Politika moći

Agresija na SRJ je ustanovila i nov vojni termin – “kolateralna šteta” kojim su zvaničnici NATO pravdali niz dejstava po civilima: od ubistva Milice Rakić u Beogradu, bombardovanja izbegličke kolone kod Đakovice, zgrade RTS ili ambasade NR Kine u Beogradu, preko ubistva civila na mostu u Varvarinu, do gađanja putničkog voza u Grdeličkoj klisuri…

Procene su da je tokom ove agresije, SRJ pretrpela između 30 i 100 milijardi dolara materijalne štete.

Za sagovornike “Vesti” i danas, 25 godina kasnije, bombardovanje SRJ 1999. godine predstavlja jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti počinjenih posle Drugog svetskog rata.

– Agresija na SRJ je bila zločin protiv mira i čovečnosti. To je bilo neobuzdano nasilje, razaranje i ubijanje protivno svim međunarodnim zakonima i Povelji UN. Zemlje NATO su prekršile čak i svoja osnivačka akta, pa čak i ustave sopstvenih zemalja. Nemačka je najbolji dokaz za ovu tvrdnju – ističe Živadin Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ.

U razgovoru za “Vesti” ovaj karijerni diplomata kaže da je NATO agresija predstavljala nezapamćeni međunarodni akt nasilja nad jednom suverenom zemljom i pokazala da velike sile umesto pridržavanja odrednica međunarodnog prava koriste “politiku moći”.

Odbranili teritoriju

Penzionisani ambasador Srbije Rade Drobac dodaje da se međunarodno pravo i danas izigrava i da ga najviše izigravaju velike sile. Drobac kaže za “Vesti” da se ni danas, 25 godina od završetka tog rata ne govori da je Srbija tada u suštini odbranila svoju teritoriju mada je bila napadnuta od stostruko snažnijeg neprijatelja.

– Oni koji su nas napali verovali su da će završiti posao za tri dana, a nisu uspeli ni za 78 dana. Bacili su ogromnu količinu bombi i pokušali da uđu kopneno. I nisu uspeli. Zato mi i smeta što i danas možemo čuti da je tadašnja Jugoslavija te 1999. godine kapitulirala. Da je to zaista bilo tako, zbog čega je onda bio potreban Kumanovski sporazum i zbog čega je Savet bezbednosti – najviša instanca UN izglasala Rezoluciju 1244. To su defitističke priče koje su neprimerene stvarnosti – kaže Drobac i naglašava da taj dokument nije bio “rezultat dobre volje napadača”.

– Rezolucija nije bila rezultat dobre volje napadača već objektivnog stanja na terenu – ističe Drobac..

Izuzetna veština

– Kao diplomata sam posle rata bio u Londonu i čitao njihova dokumenta da su im ponestajale rakete, municija, da bi imali hiljadu poginulih dnevno da su napali kopneno, da su ispromašivali sve što su mogli. Srbija i SRJ je pokazala izuzetnu veštinu u tom ratu. Mi smo izašli iz tog rata sa minimalnim žrtvama i tehnčkim gubicima. Niko ne govori da smo im oborili veliki broj aviona skromnim sredstvima. To je bila ogromna bruka velike sile kao što je NATO – ističe Drobac.

Proterano 250.000 Srba

Vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova predviđeno je da se jugoslovenske snage povuku sa prostora Kosova i Metohije do 20. juna 1999. godine.

Kako su kasnije naveli učesnici ovih pregovora predstavnici NATO su tražili da povlačenje vojske i policije bude trenutno, ali je na kraju ipak usvojen zahtev SRJ da se odvija po fazama,

Mada su Rezolucija 1244 i Vojno-tehnički sporazum trebalo da obezbede mir, u prisustvu međunarodnih mirovnih snaga prvih meseci po okončanju rata 1999. godine oko 250.000 Srba je bilo prinuđeno da pobegne iz svojih domova na Kosovu i Metohiji.

Ponedeljak – Dvadeset pet godina od završetka NATO agresije na SRJ (2): Tapija na Kosovo

1 COMMENT

  1. NIŠTA RUSOFILI BLEBETANJEM NEĆETE PROMENITI!!!SRBIJA JE U EVROPI U EU MEĐU SVOJIMA!!!
    ŽIVELA AMERIKA, EVROPSKA UNIJA I SRBIJA U EU!
    ISTINA SE NE MOŽE MENJATI, ONA JE UVEK ISTA.
    MI SRBI SMO U EU! SVI SRBI ZNAJU, EVROPA JE NAŠA KUĆA, U TO NEMA SUMNJE A I MI SRBI SMO NJENI UKUĆANI.
    SRBIJA JE NA ZAPADU, U EVROPI, U EU, MEĐU SVOJIMA, SVOJOM BRAĆOM ! ŽIVELA EVROPA! ŽIVELA AMERIKA! ŽIVELA SRBIJA, EVROPSKA NATO SRBIJA, ŽIVELA EVROPSKA UNIJA SA SRBIJOM U NJOJ… EVROPSKA NATO SRBIJA, KONAČNO SVOJA NA SVOME MEĐU SVOJIMA. ONI KOJI NE VOLE NAŠ ZAPAD TREBA DA BOJKOTUJU ISTI, TAKO ŠTO ĆE ISTOK PODRŽATI UNIŠTAVAJUĆI (CEPAJUĆI) NAŠE ZAPADNE EVRE I DOLARE A TRAŽITI PLATU U RUBLJAMA I JUANIMA, TRAŽITI POSAO NA ISTOKU U rUSIJI I kINI I NARAVNO sEVERNOJ kOREJI, GDE SE RADNIČKA PRAVA VEOMA POŠTUJU. A I SVE OSTALO LOŠE ZAPADNO,OD AUTOMOBILA,GARDEROBE, TEHNIKE,,,, MENJATI ZA BOLJE ISTOČNO. PATRIOTE, POZOVITE ROĐAKE PATRIOTE DA SA NAŠEG ZAPADA IDU DA RADE NA ISTOK, DA SE KOD NAS NE MUČE RADEĆI ZA BEZVREDNE PRLJAVE EVRE I DOLARE I DA VIŠE DOPRINOSE VOLJENOM ISTOKU…ŽIVELA EVROPSKA NATO UKRAJINA!!! USKORO SAMO EVRO I U SRBIJI!!!

    NE MOŽEMO MI SRBI DA ODNESEMO SRBIJU SA ZAPADA IZ EVROPE I EU NA ISTOK ALI MOŽE DA SE ODSELI (ODNESE SEBE) ONAJ KOME SE TO NE SVIĐA!!! SRBIJA JE SRCE EVROPE! ŽIVELA EVROPSKA SRBIJA!!!

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here