DW: Pad Madura – zašto Kremlj ćutke posmatra?

EPA/Maxim Shemetov

Ne tako davno Rusija je slala bombardere u Venecuelu kako bi podržala Madura. Sada je Moskva pasivno posmatrala kako ga SAD svrgavaju. Šta to znači, posebno za rat u Ukrajini?

Nikolas Maduro je prilikom svoje posete Moskvi povodom Dana pobede u maju 2025. godine obasuo Vladimira Putina pohvalama. Venecuelanski predsednik je Rusiju nazvao „ključnom silom čovečanstva“. Dva šefa država tada su potpisala sporazum o „strateškom partnerstvu i saradnji“.

Dana 3. januara Rusija je bila samo posmatrač dok su Sjedinjene Države silom odvele Madura i njegovu suprugu u Njujork, gde im se sudi zbog trgovine drogom, piše Dojče vele.

Tri dana nakon svrgavanja venecuelanskog predsednika Putin i dalje ćuti. Prethodno je rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo zabrinutost i zatražilo Madurovo oslobađanje, kao i pregovore između SAD i Venecuele. Nakon telefonskog razgovora početkom decembra, prema zvaničnim izveštajima, poslednja poruka koju je Maduro dobio od ruskog predsednika bila je novogodišnja čestitka.

Maduro je bio jedan od retkih šefova država koji su podržali Rusiju u februaru 2022. godine, kada je Moskva priznala separatističke republike Donjeck i Lugansk uoči velikog napada na Ukrajinu. U decembru 2018. Rusija je poslala dva strateška bombardera tipa Tu-160 na vežbe u Venecuelu, što su stručnjaci protumačili kao znak podrške Maduru.

Avioni su sleteli na aerodrom u Karakasu – isti onaj sa kojeg su SAD evakuisale venecuelanskog vladara. Ruska protivvazdušna odbrana nije mogla da ga zaštiti, kako je sada američki ministar odbrane Pit Hegset. Kako je to moglo da se dogodi?

– Ruska podrška Venecueli bila je više simbolične nego praktične prirode – rekao je Nil Melvin, stručnjak Kraljevskog instituta za objedinjene službe (RUSI), u razgovoru za DW. Prema njegovom mišljenju, Rusija nije u stanju da dovede u pitanje upotrebu američkih oružanih snaga u susednom regionu. Nemački politikolog i autor knjige o ruskoj spoljnoj politici, Feliks Rifer, nije iznenađen.

Nakon što je Trampov povratak u Belu kuću doveo do približavanja Moskve i Vašingtona, Rusija je na „američke nagoveštaje u vezi s Venecuelom reagovala s relativnom uzdržanošću“, kaže Rifer. „Rusija je Madura u suštini već ranije ‘pustila niz vodu’“.

Jedan od razloga je rat Rusije protiv Ukrajine i promena uloge SAD – od zapadnog partnera Kijeva do posrednika, veruju oba stručnjaka. Rusija izbegava oštru kritiku Vašingtona jer „ne želi da ga odgurne“, kaže Melvin. Po njegovom mišljenju, moskovska retorika o događajima u Venecueli bila bi „znatno oštrija“ da nema rata protiv Ukrajine, ali ne i više od toga.

Britanski stručnjak ne vidi neposredne posledice po rat u Ukrajini. To bi se moglo promeniti ako se Tramp ne zaustavi na Venecueli, već ode dalje i, na primer, pokuša da „pripoji“ Grenland, koji pripada Danskoj – nešto što je američki predsednik nedavno ponovo nagovestio. NATO takav razvoj događaja verovatno ne bi preživeo, smatra Melvin. Slično se izjasnila i danska premijerka Mete Frederiksen. A šta o tome misle u Ukrajini?

Oprezni optimizam u Ukrajini

Zvaničnici u Kijevu suzdržano komentarišu događaje u Venecueli. Predsednik Vladimir Zelenski je rekao: „Ako se diktatori mogu ovako tretirati, onda SAD znaju šta sledeće mora da se uradi.” Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova podsetilo je da Madura ne priznaje kao predsednika.

Kijevski stručnjaci su oprezno optimistični. Tržišta očekuju da će u dogledno vreme doći do normalizacije odnosa između SAD i Venecuele, što bi otvorilo Venecuelu za proizvodnju nafte i imalo značajan uticaj na svetsku ekonomiju i cene nafte, kaže politikolog Petro Oleščuk sa Nacionalnog univerziteta u Kijevu.

– Sve što snižava cene nafte ide u korist Ukrajini i moglo bi pozitivno da utiče na pregovore. Jer što je nafta jeftinija, to Rusija ima manje novca, čime ideja da je Rusija spremna za beskonačni rat postaje sve manje uverljiva – kaže Oleščuk.

Pored toga, Venecuela je imala značajne kineske investicije u sektoru nafte i gasa. Te investicije su sada otpale, što bi, prema rečima Serhija Krajeva, stručnjaka Ukrajinskog centra „Prizma“, moglo predstavljati dodatni instrument pritiska. Po njegovom mišljenju, postavlja se pitanje da li će Tramp to iskoristiti kao pregovarački adut u odnosima sa ruskim predsednikom Putinom i kineskim predsednikom Si Đinpingom. „Postoji potencijal da se situacija aktivnije oblikuje“, kaže analitičar.

Oleščuk veruje da bi situacija oko Madura mogla imati i indirektne posledice po ravnotežu moći u ukrajinskom kontekstu, jer je predsednik Putin bio pod uticajem sudbine libijskog diktatora Muamera el Gadafija.

“Mislim da bi Putin to mogao da projektuje na sebe i da se u ovoj situaciji ozbiljno zabrine za sopstvenu bezbednost. To bi moglo da utiče i na izglede za pregovore.“ Ipak, prema Oleščuku, malo je verovatno da je iko ozbiljno razmatrao mogućnost primene sličnih mera protiv ruskog predsednika.

Još jedna tačka u kojoj su mediji povukli paralele sa Ukrajinom jeste teza da bi SAD hapšenjem Madura mogle da „oslabe“ svoju ulogu demokratskog pregovaračkog partnera. Međutim, stručnjaci s kojima je DW razgovarao su skeptični. Ove akcije uklapaju se u američku doktrinu zapadne hemisfere kao sfere interesa, kaže Oleščuk. On napominje da je nemoguće povlačiti paralele između hapšenja Madura i ruske agresije na Ukrajinu. „U slučaju Venecuele, SAD ne anektiraju teritoriju i ne tvrde da je Venecuela fiktivna država.”

Stručnjak: Ruska pozicija slabi

Nemački politikolog Feliks Rifer iznosi sličan argument. Rusija bi mogla pokušati da iskoristi slučaj Venecuele kako bi još jednom opravdala svoju agresiju na Ukrajinu. To je moguće, ali „direktno poređenje ne stoji“. Rifer je uveren da je ugled Moskve u svetu oslabljen:

„Ko se osloni na Rusiju, ne treba da se nada da će biti zaštićen.“ Nil Melvin naglašava da to nipošto nije prvi put.

– Rusija je izgubila Jermeniju, Siriju i sada i Venecuelu – kaže bezbednosni stručnjak. „Međunarodna pozicija Rusije primetno slabi jer eskalira rat protiv Ukrajine i više ne raspolaže resursima da održava takve odnose.”

Čak i u slučaju Kube, najvažnijeg ruskog partnera u Latinskoj Americi i jednog od najbližih saveznika Venecuele, protesti Moskve mogu biti glasniji, ali su ruske opcije „veoma ograničene”, smatra Melvin. Kuba spada među zemlje na koje je predsednik Tramp u poslednje vreme pojačao verbalni pritisak.