DW: Putin trijumfuje, Zapad rotira

EPA/Alexei Nikolsky

Nizom konferencija o bezbednosti u Evropi ruski predsednik Vladimir Putin dobija pozornicu za svoje fantazije moći. Šta bolje može da poželi jedan autokrata, ocenjuje dopisnik DW iz Brisela Bernd Rigert.

Ruski predsednik Vladimir Putin može da se raduje. Pred njim je nedelja “ruskog festivala”. Planiran je niz konferencija i zasedanja u Ženevi, Briselu, Beču i Brestu koje bi trebalo da posluže da Putina održe u dobrom raspoloženju. I odvrate ga od invazije regularnih ruskih trupa na Ukrajinu.

Festival je počeo s dva telefonska razgovora u decembru između američkog i ruskog predsednika. Onda je prošlog petka usledila vanredna video-konferencija ministara spoljnih poslova članica NATO na kojoj je “Zapad” usklađivao svoje pozicije.

Američki predsednik Bajden obećao je prisne dogovore sa Evropljanima i to obećanje je i održao. A od ponedeljka su počeli direktni “strateški razgovori” između SAD i Rusije u Ženevi.

NATO razmišlja

U sredu se u Briselu održava sednica “Saveta NATO-Rusija”, tela za konsultacije koje je odavno prestalo da se sastaje. Istovremeno, zasedaju i vojni štabovi NATO kako bi razgovarali o jačanju trupa u Crnom moru ili na istočnoj granici Alijanse. U četvrtak raspravlja Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u kojoj su članovi i SAD i Rusija.

I Evropska unija želi da se pokaže. U sredu, četvrtak i petak se u francuskom Brestu sastaju ministri odbrane i spoljnih poslova EU. Tema je i tamo, kao i na svim ostalim sastancima ove nedelje, sledeća: ruski zahtevi za bezbednosnim garancijama i moguća reakcija na Putinovu eskalaciju u Ukrajini.

EU kuka

Zaključak je sledeći: ruski predsednik je uspeo da dovede “Zapad” do rotacije i do toga da se razlike u mišljenjima u protivničkom taboru javno čuju. Jer, u odnosu prema Rusiji postoje jasne razlike između članica NATO i EU, u zavisnosti od interesa.

Komesar EU za spoljnu politiku Žosep Borelj je, povrh svega, Evropskoj uniji još učinio i (rusku) medveđu uslugu, jer kuka da uopšte nije konsultovan kad se radi o bezbednosti u Evropi i Ukrajini.

Evropljani sve do danas nisu mogli da se slože oko toga kojim oštrim sankcijama će da zaprete Rusiji. Jedino o čemu je EU do sada odlučila jeste da bi u slučaju dodatne agresije Moskve, trebalo da bude plaćena neka cena.

Evropska unija se ne usuđuje da uvede sankcije sektoru koji bi Rusiju stvarno zaboleo – dakle isporukama energenata. To je razumljivo, jer bez gasa i nafte iz Rusije brojne države u Evropi, uključujući i Nemačku, imale bi velikih teškoća sa snabdevanjem.

Putin drži Zapad u pripravnosti

Ruski predsednik ne mora da računa s ozbiljnim odlukama u nedelji ruskog festivala. Biće verovatno izgovorena ista ona upozorenja koja se čuju još od 2014. kad je Rusija svoje trupe i dovela na ukrajinsku granicu.

Sopstvenu vojsku neće upotrebiti ni SAD, a ni ostale članice NATO kako bi pomogle Ukrajini. Isključeno je da NATO udovolji zahtevu Moskve da odustane od mogućeg teoretskog proširenja na Ukrajinu ili Gruziju.

Neće se upuštati u rusku ucenu, a to naravno zna i Putin. Ali, američki predsednik Bajden je gospodaru Kremlja već zagarantovao da primanje Gruzije ili Ukrajine u NATO u dogledno vreme nije na dnevnom redu. Takvo stanje vlada još od samita NATO 2008. u Bukureštu.

Zapad će tako i dalje nastojati da se nekako provuče i polagaće nade u diplomatiju, kako ne bi provocirao vojne akcije Rusije. Putin će ciljanim provokacijama držati Zapad u pripravnosti.

On će se pobrinuti za to da konflikti oko Belorusije, Ukrajine, Gruzije, Moldavije i Jermenije i dalje tinjaju, kako bi sprečio dalje korake tih zemalja ka Zapadu. A s vojne tačke gledišta, Zapad njemu deluje krajnje neodlučno, jer nije mogao da organizuje ni sopstveno povlačenje iz Avganistana.

Rat u Ukrajini, koji je Putin započeo još 2014. prisajedinjenjem Krima, trenutno neće biti proširen, jer ruski predsednik je u suštini već postigao ono što je želeo.

SAD, NATO i EU i dalje će hteti da razgovaraju i oslanjaće se na to da Putin sebi na unutrašnjem planu ne može da priušti prošireni rat i da je pre svega zabavljen oko konsolidacije svog uticaja u Kazahstanu.

I ovo neće biti poslednja nedelja “festivala”, A i to je samo po sebi vredno. Jer, oni koji razgovaraju, jedan na drugoga ne pucaju, zaključuje Dojče vele.