Džihadisti vršljaju Evropom!

EPA

Zapadne obaveštajne službe su, prema podacima holandske obaveštajne agencije (AIVD) tokom 2023, sprečile najmanje deset džihadističkih napada na tlu EU. Upozoravaju da je rat u Pojasu Gaze značajno povećao pretnju od novih, mnogo masovnijih terorističkih napada. Holandska antiteroristička agencija podigla je nivo pretnji od terorističkih napada na četvrti nivo od mogućih pet, opisujući opasnost kao ”značajnu”.

Švedska je u avgustu 2023, podigla uzbunu od terorizma na drugi najviši nivo, nakon što su aktivisti palili Kuran i izazvali pretnje džihadista, razbesnevši pritom lokalno muslimansko stanovništvo. Stručnjaci iz oblasti bezbednosti ističu za “Vesti” da pretnje od terorističkih napada na tlu Evrope treba shvatiti ozbiljno. Ukazuju i da se rasplamsavanjem rata na Bliskom istoku, EU suočava sa realnim pretnjama terorističkih napada većeg obima, a reč je o raznim militantnim grupama povezanim sa terorističkim potencijalima Hamasa i Hezbolaha.

Radikalne grupe

To bi, kažu, mogao da bude vid odmazde zbog strahota nad palestinskim narodom i činjenice da se Zapad nečinjenjem svrstava na drugu stranu.

Nema dileme, kaže penzionisani pukovnik Ilija Kajtez da je Zapadna Evropa pod stalnom pretnjom od terorističkih napada, ali postoji opravdana sumnja koliko se takvim podacima trenutno manipuliše.

– Na tlu Evrope je permanenta opasnost od terorističkih napada radikalnih islamskih grupa, ali istovremeno živimo u vremenu kada se čak i takve pretnje zloupotrebljavaju u medijske ili manipulativne svrhe. Blago rečeno je čudno da niko iz Islamske države, Hamasa ili drugih radikalnih organizacija sa Bliskog istoka nigde nije napadao izraelske ili američke ciljeve van Pojasa Gaze. Ako već postoji narativ da radikalni islamski fundamentalizam maltene vidi SAD i Izrael kao arhineprijatelja, onda je zapanjujuće da su ti napadi do sada bili usmereni isključivo ka Rusiji koja ima odlične odnose sa većim delom muslimanskog sveta – kaže on.

Kaže da države i njihove obaveštajne službe često znaju i da fingiraju podatke, a to rade zbog svog javnog mnjenja ili nekih skrivenih interesa.

Hibridni rat

Vojno-politički komentator Ljuban Karan ima rezervne prema poslednjim izveštajima zapadnih obaveštajnih službi.

– Tek nakon terorističkog napada u Moskvi, 22. marta su zapadne službe počele da govore o “ozbiljnim pretnjama” Islamske države i mogućim metama: od fudbalskih stadiona do Olimpijskih igara. Kao da je neko želeo da pošalje Rusima poruku da nemaju veze sa tim napadom jer ID i njima preti. Ali, sve to deluje krajnje neuverljivo – kaže Karan.

Upozorava da je moskovska tragedija razotkrila mnogo veću opasnost, odnosno nove oblike hibridnog rata, iznajmnjivanje terorista ili protivusluge od strane obaveštajnih službi koje umesto njih podstiču destabilizaciju pojedinih država.

– Istragom ruskog FSB i posebne komisije je utvrđeno da su teroristi radili za novac, ali se ta akcija, iako je ID prihvatila odgovornost, ne uklapa u dosadašnje klišeje. Neočekivano su zarobljeni, ne uklapaju u principe fanatičnog nastupa terorista te organizacije koji se ne plaše smrti, već se bore do kraja i prizivaju je da bi postali šehidi – kaže Karan.

Pretnje sa Balkana

Ljuban Karan smatra da je indikativno da Zapad apostrofira Zapadni Balkan kao moguće novo žarište na tlu Evrope, a da pritom uporno ignorišu ozbiljne terorističke pretnje iz BiH i sa KiM koje su decenijama unazad “sigurne kuće” za veliki broj bivših pripadnika Islamske države.

Dodaje da pripadnici raznih islamističkih organizacija, a posebno vehabijskih pokreta koriste strelišta Oružanih snaga BiH i da na prostoru KiM i Federacije BiH postoje paradžemati.

– S jedne strane imate terorističke grupe koje to ne kriju, a s druge Zapad žmuri nad tim i kao jedinu pretnju po mir na Balkanu apostrofira Srbiju, Srpsku i neke njene, izmišljene teroriste – zaključuje Karan.

Varvari islama

Prema podacima holandske obaveštajne službe u 2023. su osujećeni mahom nasumični napadi noževima na javnim mestima, ali i pripreme za napade na zgrade i javne događaje. Oni su saopštili da su bila dva mobilišuća događaja – uništavanje Kurana u Holandiji i drugim evropskim zemljama i sukob Izraela i Hamasa. Ne navode koliko je bilo osujećenih potencijalnih napada od početka rata u Pojasu Gaze, 7. oktobra. Pored toga, muškarac (20) je nožem usmrtio učiteljicu i teško ranio dve osobe, u napadu na školu u Arasu, što je predsednik Emanuel Makron nazvao “varvarskim islamskim terorizmom”.