Rekordni rast cene zlata i sve izraženija strahovanja od naglog poskupljenja nafte beleže se u kontekstu rata u koji su uključeni Sjedinjene Američke Države i Izrael, s jedne strane, i Iran, s druge, prenosi „Sputnjik arabik“, pozivajući se na izjave stručnjaka.
Kuvajtski stručnjak za energetiku Kamel el Haremi izjavio je da će ekonomske posledice pogoditi svu robu, a ne samo naftu. On je u razgovoru za „Sputnjik arabik“ naveo da bi cena zlata mogla da dostigne oko 5.500 dolara za uncu, ocenjujući da bi to bio izuzetno visok nivo, ali da zlato u postojećim okolnostima ostaje „najsigurnija aktiva“.
Al Haremi je dodao da je teško predvideti tačne cene nafte, posebno jer se sukob odvija u regionu Persijskog zaliva, koji je ključan za proizvodnju, izvoz i preradu nafte i gasa, uz ocenu da bi to moglo snažno da utiče na azijska tržišta, u zavisnosti od razvoja situacije.
Marokanski ekonomista Ohadi Said je, takođe u izjavi za „Sputnjik arabik“, naveo da su američko-izraelski vojni udari na Iran bili očekivani imajući u vidu prebacivanje trupa i savremene tehnike koje su SAD pripremale izvesno vreme.
Prema njegovim rečima, ekonomske posledice bi mogle biti neposredne, uključujući nagli skok cene nafte zbog uticaja udara na globalnu proizvodnju, kao i rizike po pomorski saobraćaj, u kontekstu izjava husita o namerama da napadaju naftne tankere u teritorijalnim i međunarodnim vodama.
Said je dodao da bi pod pritiskom mogla da se nađe i situacija na svetskim finansijskim tržištima, uključujući kurs dolara. On je ocenio da bi cene zlata mogle ponovo da ubrzaju rast nakon nedavnog manjeg pada.
