“Ekspedicija bugarske organizacije je uvreda za Srbiju”

EPA/Vassil Donev

Kao istoričar smatram ovakvo obeležavanje istorijskih događaja bugarskih nevladinih organizacija sramnim i uvredljivim za Srbiju i naš kraj uopšte, kaže za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress profesor istorije Miroslav Živković komentarišući ekspediciju “Stazom 41. pešadijskog puka – mart 1917. godine – čišćenje Jastrepca od razbojnika” koju je bugarska nevladina organizacija “Vojno-istorijski komitet” organizovala  29. i 30. juna na jugu Srbije.

– U kulturi sećanja našeg kraja još uvek su snažno urezani bugarski zločini, pa je svaka ovakva akcija čista provokacija i ruganje žrtvama. Bugarska je ekspresno primljena u EU 2007., bez ikakvih uslova da razvija i neguje dobrosusedske odnose, zabrani ratnohuškačku politiku i nacionalističke stavove. U bugarskoj i danas političari javno svojataju Makedonce i zagovaraju uslovljavanje Severne Makedonije na putu ka EU. Događaj mnogi relativizuju da je izmišljen, a on staji i dalje na društvenim mrežama organizacije koja ga je i organizoivala – upozorava Živković.

– Kao što verovatno nikada nećemo da se sporimo sa Španijom ili Švedskom, tako nam je prošlost nametnula neke gorke uspomene sa okolnim narodima. Od obnove bugarske države 1878. godine , sa Srbijom je ratovala 1885, 1913, 1915-1918 i 1941-1944. Prvi rat je Srbija počela i izgubila, ali je ostala upamćena i u holu sedišta Crvenog krsta u Ženevi, stoji na ulazu „Budi human kao što je bila humana Srbija 1885“. Rat je vođen jer se suprotno odlukama Berlinskog kongresa 1878., Bugarska ujedinila, što je Srbija shvatila kao provokaciju – objašnjava on.

Živković je napravio i retrospektivu svih sukoba Bugarske i Srbije i zločine koje bugarska vojska činila na teritoriji juga Srbije.

– Sledeći rat je drugi balkanski rat 1913. Decenijama loši odnosi iz prethodnog rata nakratko su popravljeni 1912., da bi se već sledeće 1913. saveznici sukobili oko podele današnje Severne Makedonije. Po ugovoru, trebalo je sporna pitanja da rešava ruski car, ali pre njegove odluke bugarska vojska je napala srpsku vojsku 30.6.1913. kod Bregalnice i otpočela II balkanski rat. Za taj potez potstaknuta je od strane Austrougarske. Rat je završen porazom Bugarske koja je podnela najveće žrtve u balkanskom ratu. U prvom svetskom ratu Bugarska je napala Srbiju bez objave rata 1915., sa idejom da osvoji južnu Srbiju i Makedoniju. Bugarska je iznenadnim ulaskom u rat poremetila povlačenje srpske vojske, koja je sada morala da se povlači preko Albanije uz ogromne gubitke. Slabo branjenu južnu Srbiju bugarska vojska je brzo osvojila. Leskovac je osvojen 8.11.1915., Spomenik poslednjim braniocima je podignut na Hisaru posle rata, gde stoji i danas, pored repetitora. Bugarska je smatrajući da ima istorijsko pravo na jug i istok Srbije ovde formirala dve vojne oblasti (Makedonija i Morava). Za ovdašnje stanovništvo je počeo pakao: uvode se bugarski praznici, dovode se bugarski učitelji i činovnici, zabranjuje se upotreba prezimena sa IĆ, korespodencija sa bugaskim vlastima isključivo na bugarskom jeziku. Već krajem novembra leskovačko sveštenstvo i učitelji su pešaka vezani poslati ka Surdulici, gde su pojedini ubijeni usput a većina u samoj Surdulici. Današnja Mlinska ulica u Leskovcu je tada nazvana ulica „Surduličkih mučenika“. Trgovci i imućniji su mogli da izbegnu sličnu sudbinu samo podmićivanjem. Prilikom pokušaja regrutovanja srpskih mladića u bugarsku vojsku podignut je jedini ustanak u Evropi do tada – Toplički ustanak 1917. U gušenju samog ustanka stradalo je oko 20.000 civila. Jedan deo učesnika je streljan u Arapovoj dolini. Posle Prvog svetskog rata u Surdulici je podignuta kosturnica, koju su bugari minirali 1941., pa je opet obnovljena uz protivljenje Bugarske 2010. U kosturnicu su sakupljenje kosti više hiljada stradalih civila tokom okupacije 1915-1918. Kriminolog i forenzičar Arčibald Rajs je istraživao bugarske zločine, beležeći brojne slučajeve silovanja, pljačke, svirepih ubistava, čak i bacanje beba svinjama. Masovna grobnica Duboka dolina je prema posleratnim procenama zajednička grobnica 3.000-10.000 civila. Žrtve su bile polusahranjene i kriminolozi su 1911., evidentirali sve masovne grobnice. Bugarski okupator je ostavio i u Drugom svetskom ratu pečat u našem kraju, ubijajući samo u jednom danu ceo Bojnik i Dragovac; 17.2.1942. Tog dana u Bojniku je streljano između 500 i 700 civila – naveo je Živković.