Umetnost i humanost se prepliću i dopunjuju, ali kad emocijama progovori solidarnost, onda je to svetkovina plemenitosti i oda životu. Upravo jedna takva svetkovina je održana nedavno u Vićenci, u prostorijama udruženja “Bez granica”, čija članica je i dugogodišnja dopisnica “Vesti”, Rada Rajić Ristić.
Lepota muzike, argentinskog tanga, orijentalnog plesa i stihova slila se u jedan harmoničan spoj kako bi se prikupio dobrovoljni prilog za odeljenje hematologije gradske bolnice “San Bortolo” u Vićenci. Darivanje je plemenit gest, baš kao što je i sama umetnost.
– Želela sam da učinim dobro delo za one koji imaju manje sreće u životu, za one koji su prikovani za bolničku postelju, bore se, mole se i nadaju, a nada nas poslednja napušta; ne smemo da napuštamo našeg bližnjeg, ljudski je pružiti ruku nekome ko je na kolenima, poklekao, da ustane, da se raduje životu i da voli, jer u osnovi svega je ljubav. Današnji čovek je usamljen i prepušten samome sebi; vremena su se promenila i društvo se promenilo, ali ne smemo dopustiti da se potpuno otuđimo jedni od drugih. Ovaj naš spektakl, da ga tako nazovem, bio je čista ljubav za bližnjeg. Zahvaljujem se svim učesnicima na njihovom dobrovoljnom učestvovanju, kako bi sav poduhvat uspeo; bez njih ništa ne bi bilo, zahvalna sam im od srca – istakla je Nadja Rigoni, osoba odgovorna za kompletnu organizaciju spektakla “Hafla”.
Da bi sve ispalo kao u bajci doprineli su: Valentina i Mauricio – plesački par, Violeta Svatnik- operska pevačica, Federiko – tehnički urednik zvuka, Antonia, Marija, Vanesa, Danijela, Sonja, Aleksandra – plesačice i pesnikinja Rada.
Umetnost širi horizonte
Iz dalekog Kazahstana, vođena ljubavlju prema operskom pevanju, stigla je u Italiju Violeta Svatnik, da u Veneciji studira opersko pevanje na konzervatorijumu.
Poneta lepotom Venecije, regiona Veneto i Italije svila je svoje gnezdo u Vićenci. Sarađuje sa našim sunarodnicima i sa Italijanima.
– Bila mi je ogromna čast i zadovoljstvo da budem deo jedne ovakve humanitarne akcije prikupljanja materijalnih sredstava za gradsku bolnicu u Vićenci. I ja sam uživala u tom programu, jer je bilo plesa i stihova. To treba današnjem čoveku – humana dela kroz druženje sa umetnošću i kroz umetnost širiti horizonte. Bio je to praznik za dušu – izjavila je prelepa Ruskinja iz Kazahstana, Violeta Svatnik.
Stihovi ljubavi
– Prihvatila sam da vodim program i da istovremeno učestvujem u istom čitajući stihove, jer šta bi život bio bez empatije i solidarnosti, a Nadja je pomagala našim ljudima i strancima, dok je radila u policiji na odeljenju za izdavanje boravišnih dozvola; dobro se dobrim vraća. I meni su mnogi Italijani pomagali kad sam stigla iz Jugoslavije pre trideset šest godina; ovo je najmanje što sam mogla da učinim da se odužim sudbini i životu; sve što se poseje kasnije se žanje, a moja je žetva bogata i ja sam srećna, jer sam imala veliku sreću da sretnem divne ljude na mojoj životnoj stazi. Čitala sam pesme koje govore o ljubavi majke prema sinu, ljubavi žene prema čoveku svog života i ljubavi prema dragoj prijateljici i koleginici, novinarki Blagici Mandić, dugogodišnjoj urednici “Vesti”. Publika je gromoglasnim aplauzom nagradila moje pesme. Stihovi uvek dopru do najskrovitijeg kutka duše i tu se usele, a majčinstvo, ljubav i prijateljstvo, trijada senzibilnosti svake žene, uvek izaziva suzu u srcu onog koji sluša – istakla je Rada Rajić Ristić.
