Poslanici Evropskog parlamenta (EP) predložili su korišćenje zamrznute ruske imovine u Evropskoj uniji (EU) kako bi se Ukrajini obezbedio takozvani reparacioni kredit do zaključenja mogućeg mirovnog sporazuma, navodi se u rezoluciji usvojenoj na plenarnoj sednici EP u Strazburu.
„Pozivamo države-članice da odmah prihvate i sprovedu pravno i finansijski zasnovani reparacioni kredit za Ukrajinu, obezbeđen zamrznutom ruskom imovinom“, navodi se u jednoj od tačaka rezolucije.
Takođe se navodi da se pregovori o daljoj sudbini ovih aktiva „ne mogu voditi bez učešća EU“. Sankcije ne bi trebalo ukinuti dok se ne postigne mirovni sporazum, a ako Moskva odbije pregovore, EU bi trebalo da pojača pritisak.
Rezolucija takođe poziva da se nadoknadi šteta naneta Ukrajini, odustane od teritorijalnih dobitaka tokom sukoba i rasporede međunarodne mirovne snage sa obe strane kontakt-linije.
Kako se navodi u dokumentu, „okupirane teritorije Ukrajine“ neće biti priznate kao deo Rusije, odnosno, da u okviru bilo kakvog sporazuma o Ukrajini Rusija mora da se odrekne Krima, DNR, LNR, kao i Zaporoške i Hersonske oblasti.
Takođe se ističe potreba za učešćem Evrope u svim pregovorima i princip „ništa o Ukrajini bez Ukrajine, ništa o Evropi bez Evrope“.
Kada su u pitanju bezbednosne garancije za Ukrajinu, članovi parlamenta insistiraju na tome da primirje mora biti praćeno pouzdanim bezbednosnim garancijama EU i SAD – po logici sa članom 5 NATO-a i članom 42.7 Povelje EU – kako bi se „sprečila dalja agresija“.
U rezoluciji se, između ostalog, kritikuje Vašington. Evropski parlament primećuje da nedoslednost Sjedinjenih Američkih Država ometa uspostavljanje trajnog mira i naglašava da mirovni sporazum ne treba da ograničava pravo Ukrajine da bira svoje saveznike i brani svoj teritorijalni integritet.
Zemlje EU pokušavaju da razviju pravne mehanizme za korišćenje zamrznute ruske imovine. Većina ove imovine – nešto više od 200 milijardi evra – blokirana je na platformi „Juroklir“ u Belgiji. Depozitar se više puta protivio eksproprijaciji ovih sredstava, upozoravajući da bi to moglo dovesti do toga da Rusija zapleni evropsku ili belgijsku imovinu drugde u svetu putem pravnih postupaka.
Moskva je više puta isticala da će se specijalna vojna operacija završiti kada se postignu svi njeni ciljevi. Kako je primetio portparol Kremlja Dmitrij Peskov, oni se mogu postići ili kao rezultat vojne operacije ili kroz odgovarajuće pregovore. Predsednik Rusije Vladimir Putin naveo je ciljeve specijalne operacije, koji uključuju demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine, njen neutralni status i priznavanje trenutne realnosti na terenu.
