Severne evropske zemlje trenutno se suočavaju sa pokušajem ruskog hibridnog ratovanja, situacijom koja zahteva hitnu i odlučnu reakciju.
Danska, članica i EU i NATO, ove nedelje će biti domaćin samita Evropske unije u Kopenhagenu, čija je glavna tema ruska agresija na Ukrajinu i njene hibridne ratne taktike.
Dansko ministarstvo saobraćaja već je preduzelo korake da zabrani sve civilne letove dronovima u danskom vazdušnom prostoru, naglašavajući hitnost bezbednosne situacije.
Norveška, Švedska, Finska i druge zemlje regiona Baltičkog mora trenutno su pod pretnjom napada dronovima povezanim sa ruskim pomorskim prisustvom u regionu ili koji potiču sa ruskih ili tzv. “mračnih” flota, preneo je portal Oilprice.
Aktuelna kriza ponovo je navela članice EU i NATO da razmotre opcije za suprotstavljanje ovim dešavanjima, uključujući i potpunu blokadu mora za ruske kapacitete.
Trenutne sankcije EU, Velike Britanije i SAD već utiču na Putinove prihode, ali Moskva i dalje ima pristup morima, naročito izlazima na Baltik.
Sve su glasniji pozivi za blokadu Baltičkog mora i njegovih prolaza, što se vidi kao mera koje bi mogle ozbiljno da oslabe Vladimira Putina. Ova opcija je na stolu, međutim, rizici i koristi još uvek nisu jasni. Ono što je jasno jeste potreba za usklađenim odgovorom EU i NATO.
Baltičko more i njegovi prolazi uključujući Skagerak, Kategat, danske moreuze i Oresund, nisu samo uski morski prolazi, već i vitalne pomorske arterije za trgovinu, energiju i komunikacije. Ove rute povezuju Severnu i Centralnu Evropu sa globalnim tržištima, čineći ih strateški važnim. Sve veća pretnja ruske umešanosti u ovim područjima razlog je za zabrinutost.
