EU počinje da radi na osnivanju suda za ratne zločine u Ukrajini

pixabay.com

Ministri pravosuđa zemalja članica EU saopštili su na današnjem sastanku u Stokholmu da Brisel počinje da radi na osnivanju suda koji bi bio nadležan za ratne zločine počinjene u Ukrajini.

Sastanak je bio fokusiran na pravosudnu saradnju u obezbeđivanju odgovornosti za “međunarodne zločine počinjene u Ukrajini”.

Ukrajinski ministar pravde Denis Maliuska učestvovao je na sastanku preko video linka.

“Kancelarija glavnog tužioca Švedske i tužioci za ratne zločine iz švedskog tužilaštva su podelili svoja iskustva iz prethodnih tužilaštava za ratne zločine, a Eurodžast je predstavio novu bazu podataka za dokaze. Ministri su zatim razgovarali o naučenim lekcijama i najboljim praksama za krivično gonjenje ključnih međunarodnih zločina u Ukrajini”, saopštio je Savet EU.

Švedski ministar pravosuđa Gunar Stremer rekao je da će Unija tražiti “punu odgovornost za užasne zločine počinjene u Ukrajini, za koje neće biti nekažnjivosti”.

On kaže da je “važno je da se države članice oslanjaju na iskustvo prethodnih nacionalnih procesuiranja ključnih međunarodnih zločina i da sarađuju kroz Eurodžast”.

Stremer je izjavio da su neke zemlje članice i Eurodžast kreirali zajednički tim za istragu a EU je dodelila Eurodžastu mandat da radi na prikupljanju dokaza o ratnim zločinima u Ukrajini.

– Prvi put nam se otvaraju velike mogućnosti da radimo na kreiranju instance za međunarodne zločine – izjavio je komesar za pravosuđe Didije Rejnders na konferenciji za štampu posle ministarskog sastanka, prenosi Tanjug.

On kaže da na procedurama, zakonskim rešenjima i okviru za kreiranje sudske instance ovog tipa “rade zemlje članice, treće zemlje i Međunarodni krivični sud” i da je to “prekretnica ne samo za počinioce ruske agresije, nego i za ceo svet, za zločine svih vrsta”.

Rejnders kaže da izveštaji sa terena u Ukrajini upućuju na to da je u toj zemlji počinjeno 65.000 navodnih ratnih zločina, a 14 država članica su započele istrage, među kojima i Švedska.

Rejnders je rekao da se sada razmatra formiranje po posebnog tužilaštva u Hagu i pitanje da li će biti osnovan specijalni nezavisni međunarodni sud ili “hibridni” sud sa sedištem u Ukrajini a koji bi imao i međunarodne predstavnike.

– Ovo telo mora ima najveću moguću međunarodnu podršku uključujući i Ujedinjene nacije da bi se dobio međunarodni legitimitet – ističe komesar.

I Evropski parlament (EP) je u rezoluciji usvojenoj prošle sedmice, zatražio od država članica da, u bliskoj saradnji sa Ukrajinom i međunarodnom zajednicom, EU podstakne stvaranje specijalnog međunarodnog suda za krivično gonjenje ruskog političkog i vojnog rukovodstva i njihovih saveznika.

Osnivanje tribunala bi, tvrde poslanici Evropskog parlamenta, popunilo vakuum u međunarodnom krivičnom pravosuđu i dopunilo istražne napore Međunarodnog krivičnog suda, jer trenutno ne može da istražuje zločin agresije kada je u pitanju Ukrajina.

EP snažno veruje da bi osnivanje specijalnog tribunala poslalo veoma jasan signal i ruskom društvu i međunarodnoj zajednici da ruski predsednik Vladimir Putin i rusko rukovodstvo mogu biti osuđeni za zločin agresije u Ukrajini.