EU želi da u narednom periodu uspostavi vojni Šengen, koji bi se, po uzoru na Šengen koji se odnosi na upravljanje granicama, između ostalog, odnosio na olakšavanje kretanja vojne opreme i vojnih jedinica u zemljama članicama.
EU je, naime, prvi put ideju pokrenula još 2018. godine, ali tek nakon početka ruske invazije na Ukrajinu došlo je do značajnog ubrzanja rada na njenoj realizaciji, pa je ovih dana došlo i do prvih konkretnih koraka jer su ove nedelje Poljska, Nemačka i Holandija potpisale deklaraciju o otvaranju vojnih koridora.
Kajsa Olongren, ministarka odbrane Holandije, rekla je da je Evropskoj uniji potreban jak vojni Šengen za kretanje vojnog personala i materijala brže i efikasnije, i naglasila je da bi takav napor ojačao odbranu Evrope.
Predlog Evropske komisije poziva na identifikaciju železničkih i putnih ruta pogodnih za vojni transport i nadogradnju postojeće infrastrukture, na primer obezbeđivanjem visine ili težine mostova koji mogu da podnesu tenkove i tešku vojnu opremu.
Zapadni Balkan kao riskantno područje
Drugi deo plana izvršne vlasti EU želi da proceni opcije za pojednostavljenje graničnih provera kako bi se ubrzao transport vojne opreme, opasnog tereta i osoblja preko granica.
Iako je deo zemalja zapadnog Balkana u NATO-u, postavlja se pitanje kako će se ovaj novi vojni sporazum odraziti na region, imajući u vidu da nisu sve zemlje deo NATO.
Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda, kaže da je ideja o vojnom Šengenu ponovo oživljena nakon početka rata u Ukrajini jer su sve zemlje u Evropi zabrinute za sopstvenu bezbednost.
Iako je, kako tvrdi, Evropa veoma zainteresovana za bezbednosnu situaciju na zapadnom Balkanu, on ne vidi mogućnost da BiH i Srbija, kao dve zemlje koje nisu u NATO, postanu deo vojnog Šengena.
– Vodeće sile u Evropi procenjuju zapadni Balkan kao riskantno područje i oni žele da se region stabilizuje, ali ne po cenu kršenja propisa, a vojni Šengen bi bio striktno regulisan. Kada policajac na granici vidi vaš pasoš, vi spadate u jednu od dve grupe zemalja – one koje su u Šengenu i one koje nisu. U tom kontekstu, svaki bezbednosni projekat na području Evrope odnosi se na zemlje koje smatraju njihovim, a to su zemlje EU i NATO, jer te vrste aranžmana je nemoguće napraviti bez NATO, koji to koordinira. I to nije puka birokratija, NATO ima precizne mehanizme bezbednosti, zaštite tajnih podataka, unutrašnje komunikacije, gde se senzibilne informacije ne dele sa onima koji nisu deo saveza – kaže Radić.
Prva vojna vežba NATO – Srbija
On smatra da će NATO nastaviti saradnju sa zemljama zapadnog Balkana, a da će sa Srbijom, kako ističe, prvi put održati vojnu vežbu u formatu NATO – Srbija, ali da to neće promeniti samu suštinu.
– Srbija nije članica NATO, i sve dok zemlje koje nisu u NATO ne budu deo njihovog kluba, one ne mogu da budu deo efektivnih zajedničkih akcija šta god da čine i kako god da se ponašaju – kaže on.
S obzirom na to da je bezbednost u Evropi nakon više decenija dovedena u pitanje, sve više zemalja nabavlja oružje, pa se može postaviti pitanje hoće li i na zapadnom Balkanu doći do trke u naoružavanju.
Trka u naoružavanju u regionu?
Radić smatra da naoružavanje zemalja u regionu treba posmatrati u kontekstu opšteg trenda u Evropi – modernizacije oružanih snaga, obnavljanja postojećih i nabavljanja novih oružanih sistema, što je, kako ističe, posebno postalo aktuelno od početka rata u Ukrajini.
Sead Turčalo, iz nevladine organizacije Atlantska inicijativa, kaže, pak, da naoružavanje zemalja u regionu susedne zemlje mogu doživeti kao pretnju svojoj bezbednosti, pa onda i same krenuti da se naoružavaju.
– Ovo nas može dovesti do regionalne trke u naoružavanju. Međutim, izlazak iz tog kruga trke u naoružavanju, iako se čini izazovnim, zapravo je prilično jednostavan. To zahteva da prihvatimo geografičnost spoljne politike i usmerimo se ka političkim i vojno-političkim organizacijama poput EU i NATO, koje su nam geografski, a većini i vrednosno bliske. Ove organizacije su pokazale sposobnost da kroz institucionalizaciju i socijalizaciju svojih članica mogu da ublaže čak i potencijalne unutrašnje konflikte – rekao je on.
NATO ili kako to kazu prave vorne vjezbe (Defender) samo da bi skrenuli paznju iz Ogromnih unutrasnjih problema.
Evropski lideri nemaju vise Izlaza iz ove Situacije.
Ko kome jamu kopa Sam u nju Pada.