Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit trebalo bi da koristi svoja izvršna ovlašćenja samo kao poslednju meru protiv nepopravljivih nezakonitih akata, saopšteno je iz Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) povodom odluke Šmita o nametanju izmena Izbornog zakona BiH.
U saopštenju EEAS se navodi i da se od vlasti u BiH očekuje da sprovedu potrebne reforme kako bi osigurale da se izbori sprovedu u skladu sa evropskim standardima, i to primenom preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), kao i relevantnih preporuka Venecijanske komisije. Očekuje se da vlasti osiguraju transparentnost finansiranja političkih partija.
”Evropska unija snažno preporučuje da Parlament BiH preuzme odgovornost i usvoji te reforme, kao što su se lideri državne koalicije obavezali da to urade na vreme za implementaciju tokom oktobarskih opštinskih izbora”, navodi se u saopštenju.
Saopšteno je da je opsežan međunarodni nadzor nespojiv sa evropskom budućnošću BiH i da se očekuje od svih aktera da se ponašaju odgovorno i pokažu uzdržanost u narednom periodu.
”Nakon odluke Evropskog saveta da otvori pristupne pregovore, EU će nastaviti da radi sa vlastima BiH na napredovanju na evropskom putu”, dodaje se u saopštenju.
Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat, saopštio je ranije odluku o nametanju izmena Izbornog zakona i dodao da to radi zarad svih građana BiH.
Objavljujući svoju odluku, Šmit je rekao da je to u skladu sa njegovim mandatom. Prema njegovim rečima, izmene, između ostalog, podrazumevaju da Centralna izborna komisija BiH (CIK) imenuje predsednike biračkih odbora, uvođenje skenera i videonadzora.
Dodao je da nijedna zemlja ne može biti članica EU ako ne prihvati pravne dokumente EU, te da odluku o tome donosi EU, a ne domaći političari.
