Evropski zvaničnici sa nestrpljenjem, ali i dozom opreza, iščekuju sastanak američkog i ukrajinskog predsednika, nadajući se pozitivnom ishodu, ali se istovremeno pripremaju i za nepredvidive scenarije.
Prema informacijama američkih i evropskih zvaničnika, ne očekuje se da će evropski lideri učestvovati na sastanku Vladimira Zelenskog i Donalda Trampa, za koji se ukrajinska strana zalagala mesecima, piše CNN.
Sastanak visokog rizika
Iako zvaničnici trenutnu dinamiku između SAD i Ukrajine smatraju produktivnom, priznaju da svaki susret s Trampom nosi dozu neizvesnosti. “Ne postoji scenario niskog rizika sa Trampom”, rekao je jedan zvaničnik NATO-a za CNN. Američki izvori nadaju se da će sastanak biti produktivan nakon nedelja intenzivnih pregovora.
Ukrajinski predsednik Zelenski potvrdio je juče da će se sa svojim američkim kolegom sastati sutra. Danas je sastanak potvrdila i Bela kuća. Tramp je za “Politiko” izjavio da očekuje da će sastanak “dobro proći”, ali je upozorio da Zelenski “nema ništa dok ja to ne odobrim”. Takođe je najavio da namerava “uskoro” da razgovarati i s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Zelenski je poručio da ne može da garantuje da će sastanak rezultirati čvrstim sporazumom, ali je naglasio da će dve strane nastojati “finalizirati što je više moguće”. Ranije je na društvenoj mreži “X” napisao da se “mnogo toga može odlučiti pre Nove godine”.
Mirovni plan na stolu
Glavna tema razgovora biće mirovni plan od 20 tačaka, za koji je Zelenski rekao da je “90% spreman”. U petak je za “Aksios” izjavio da želi zaključiti okvir za okončanje rata i sa Trampom razgovarati o budućim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.
Plan uključuje i značajne ustupke Kijeva. Zelenski je ranije potvrdio da Ukrajina više neće težiti punopravnom članstvu u NATO-u, već će tražiti bezbednosne garancije saveznika koje bi “preslikavale” član 5. saveza.
Takođe je izrazio spremnost na povlačenje ukrajinskih trupa iz delova Donjecke oblasti koje trenutno ne kontrolišu ruske snage, ali pod uslovom da povlačenje bude obostrano. Ti bi delovi Donbasa time postali demilitarizovani, a američki pregovarači su predlagali da postanu “slobodne ekonomske zone”.
Zelenski je u petak ponovio da “o sudbini Ukrajine treba da odlučuje narod Ukrajine”, budući da ustav nalaže da se sve promene granica moraju odobriti na referendumu.
Diplomatske pripreme i stav Kremlja
Uoči sastanka, Zelenski je razgovarao sa liderima NATO-a, Kanade, Nemačke, Finske, Danske i Estonije kako bi uskladili stajališta. “Ukrajina nikad nije bila i nikad neće biti prepreka miru”, poručio je. Danas će se održati i video-poziv na kojem će, uz Zelenskog i Trampa, učestvovati predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i drugi evropski lideri.
Sadašnji mirovni plan od 20 tačaka proizašao je iz početnog nacrta od 28 tačaka koji su saveznici kritikovali jer je previše išao na ruku Moskvi. Zelenski je rekao da Kijev pregovara isključivo s Vašingtonom, koji potom komunicira s Moskvom, i da još nisu primili službeni odgovor Kremlja. Ako se Rusija ne složi s planom, Zelenski smatra da će biti potreban dodatni pritisak.
Glavni zahtevi Rusije ostaju da se Ukrajina odrekne ambicija za članstvo u NATO-u i povuče vojsku iz regija Donjeck i Lugansk. Na pitanje o mogućim teritorijalnim ustupcima, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je za CNN da bi “odricanje od ostatka Donjecka moglo značajno doprineti”.
