Iako upotreba gotovine opada širom Evrope, više od polovine svih transakcija i dalje se obavlja novčanicama – pokazuje novo istraživanje Evropske centralne banke (ECB) za 2024.
Međutim, posmatrano prema vrednosti plaćanja, udeo gotovine je znatno manji.
Prema anketi sprovedenoj među 40 hiljada građana Evrozone, 52 odsto svih transakcija prošle godine izvršeno je gotovinom. Kada se, međutim, gleda vrednost tih plaćanja, taj udeo pada na 39 procenata.
U čak 14 od 20 zemalja Evrozone, gotovina je i dalje najčešće korišćeno sredstvo plaćanja, pri čemu njen udeo varira od 45 odsto do 55 procenata u polovini zemalja. Ekstremi su uočljivi – dok se u Holandiji keš koristi u samo 22 odsto slučajeva, na Malti čak 67 procenata transakcija i dalje ide novčano.
Jug i istok Evrope – bastion keša, dok sever i zapad prelaze na digitalno
Gotovina najviše dominira u južnoj i istočnoj Evropi, u Italiji čini 61 odsto svih plaćanja, u Španiji 57 procenata, a u Sloveniji 64 odsto.
Suprotno tome, severne i zapadne zemlje – poput Holandije (22 odsto), Finske (27 procenata), Luksemburga (37 odsto), Belgije (39 procenata) i Francuske (43 odsto) – sve više prelaze na digitalne oblike plaćanja.
Među četiri najveće ekonomije EU, Francuska je jedina ispod proseka Evrozone (52 procenta), dok Nemačka stoji blago iznad, sa 53 odsto udela gotovine.
Prema rečima portparola Centralne banke Holandije, visoka stopa usvajanja beskontaktnih plaćanja debitnim karticama i mobilnim aplikacijama glavni je razlog za ovakav trend.
– Holanđani smatraju da su beskontaktna plaćanja brža i praktičnija od gotovine – navodi se u izjavi za Juronjuz Biznis.
Kartice preuzimaju primat kod plaćanja većih od 50 evra
Kada se posmatra vrednost transakcija, gotovina u Evrozoni čini 39% ukupnog iznosa plaćanja, s velikim razlikama među državama – od 17 odsto u Holandiji do 59 procenata u Litvaniji.
Zemlje s najvećim oslanjanjem na keš (više od 50 odsto ukupne potrošnje) su Litvanija, Slovačka, Slovenija, Austrija, Malta i Hrvatska.
S druge strane, najmanje se koristi u Holandiji (17 procenata), Finskoj (28 odsto), Luksemburgu (29 procenata), Nemačkoj (30 odsto), Francuskoj (34 procenta) i Belgiji (35 odsto).
ECB navodi da se gotovina najviše koristi kod manjih kupovina, dok kartice dominiraju kod transakcija većih od 50 evra, piše B92.
Zašto građani i dalje biraju keš?
Ispitanici su kao glavnu prednost gotovine istakli to što „štiti privatnost i anonimnost“ (41 odsto), dok 35 procenata smatra da im plaćanje kešom pomaže da budu svesniji svojih troškova. Treći razlog je „trenutno poravnanje transakcije“ (30 odsto).
Još 28 procenata navodi da se keš prihvata u više situacija, a samo 18 odsto ga smatra bezbednijim od kartica.
Stariji građani češće koriste gotovinu – osobe starije od 65 godina plaćaju kešom u 57 odsto slučajeva, dok mlađi od 40 godina to rade u manje od polovine transakcija.
