S obzirom na to da je Donald Tramp spreman da naredi bombardovanje iranskih podzemnih nuklearnih postrojenja – a Izrael na tome insistira – čini se malo verovatnim da bi ključ ka miru mogla da budu tri evropska ministra i estonska političarka sa titulom visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Ali, očekuje se da će se ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Velike Britanije – sa Kajom Kalas, bivšom estonskom liderkom o kojoj je reč – pridružiti hitnim razgovorima u Ženevi sa predstavnicima Irana.
Ova borba deo je frenetičnog napora evropskih vlada da pronađu diplomatski izlaz iz sedmodnevnog rata između Izraela i Irana, pre nego što Amerika to pretvori u rat za koji se mnogi boje da bi mogao da postane nešto mnogo veće strašnije.
U četvrtak su Tramp i njegov tim dali evropskim zvaničnicima razloge da se nadaju da njihovi napori možda neće biti uzaludni. Bela kuća je objavila da će Tramp u naredne dve nedelje odlučiti hoće li narediti američku vojnu akciju jer veruje da “postoji značajna šansa za pregovore”.
Taj duži vremenski okvir za Trampa da donese odluku čini se da otvara vrata obnovljenom diplomatskom pritisku, dajući razgovorima u Švajcarskoj potencijalno mnogo veću težinu.
Uz Kalasovu iz EU, očekuje se prisustvo ministra spoljnih poslova Nemačke i Francuske, a britanski šef diplomatije Dejvid Lemi doleteće direktno u Ženevu sa razgovora sa američkim kolegom Markom Rubijom u Vašingtonu. Iran će predstavljati ministar spoljnih poslova Abas Aragči.
Iranska kriza živo pokazuje koliko je Tramp neutralisao evropski geopolitički uticaj u poslednjoj deceniji, čak i u područjima gde bi njeni interesi mogli da se poklapaju sa interesima Amerike.
Još 2015. godine, te iste evropske sile – takozvana E3 – odigrale su glavnu ulogu u postizanju poslednjeg iranskog nuklearnog sporazuma, Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije, ali to je bilo pod administracijom Baraka Obame, a Tramp se usprotivio sporazumu, povlačeći SAD iz njega 2018. godine.
Od tada se Evropa bori da se njen glas čuje o pitanjima koja se odnose na Iran.
Sile EU i Velika Britanija takođe nisu uspele da održe veliki uticaj na krajnje desničarsku vladu Benjamina Netanjahua u Izraelu, posebno posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.
Evropski zvaničnici privatno se nadaju da će Trampu dati priliku da skrene sa svog trenutnog puta ka vojnoj akciji. Poslednjih dana, američki predsednik je pretio da će ubiti iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija i najavio da razmatra hoće li koristiti bombe za uništavanje bunkera kako bi uništio iranska podzemna postrojenja za obogaćivanje urana.
Istina je da nije Iran taj koji treba uveriti da zaustavi rat upravo sada, već Tramp. Poslednjih dana je istakao da je blizu pristanka na Netanjahuov zahtev za uništavanje iranskih nuklearnih kapaciteta, čak i ako još ne podržava pozive za sprovođenje promene režima u Teheranu.
Ali, Evropljani koji žele mir nalaze se u direktnom sukobu sa Izraelom, koji želi da ubedi Trampa da bombarduje Iran.
Dok neki tradicionalniji republikanci pozivaju Trampa da interveniše, drugi u njegovom pokretu protive se stranim vojnim podvizima i ne vide razlog za raspoređivanje američkih sredstava u ovom slučaju. Takođe je obećao da neće uvlačiti SAD u više stranih ratova i da će biti predsednik mirotvorac.
Izgledi za diplomatski proboj u Ženevi i dalje izgledaju slabi, iako sada postoji bar malo vremena za potencijalno značajne razgovore. Bilo bi ironično da evropski savez, koji je Tramp toliko oslabio, nenamerno priskoči u pomoć antiratnoj frakciji unutar Trampove izborne baze i da mu izgovor da ne baca bombe na Iran.
