Evropsko tržište polovnih automobila procenjeno je na 635 milijardi evra u 2024. godini, ali i dalje ostaje pod snažnim uticajem prevara. Čak 4,9% polovnih automobila u 2024. imalo je falsifikovanu kilometražu, dok je kod 40% utvrđeno postojanje oštećenja.
Pre sedam godina, Evropski parlament je procenio da prevare s kilometražom godišnje prouzrokuju gubitke između 1,31 do 8,77 milijardi evra. Novija istraživanja ukazuju na to da ti gubici iznose oko 5,3 milijarde evra godišnje, pri čemu mnogi slučajevi ostaju neotkriveni.
Osim finansijskih gubitaka, prikrivanje istorije oštećenja vozila predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik za kupce na tržištu polovnih automobila.
Rešenja za borbu protiv prevara već postoje, ali efikasno suzbijanje prevara u ovom sektoru zahteva saradnju privrede i javnog sektora na nivou Evropske unije.
Evropski model zloupotrebljavaju i prevaranti
Prevaranti na tržištu polovnih automobila u nekim državama članicama EU nenamerno imaju koristi od evropskih pravila o privatnosti.
Razlog za to je što GDPR veoma široko definiše pojam ličnih podataka, što kompanijama koje rade s podacima o vozilima otežava razmenu informacija – čak i kada je rizik po privatnost minimalan.
“Evropa može bolje da uskladi zaštitu ličnih podataka sa pružanjem stvarnih alata evropskim scaleup kompanijama, kako bi one nastavile da rastu i postale konkurentne na svetskom tržištu. Novac nije jedino rešenje – Evropska unija mora da omogući lakši pristup i korišćenje podataka, posebno kada je reč o asimetriji informacija koja nastaje prilikom promene vlasništva nad vozilima. Kada automobil pređe u ruke novog vlasnika, podaci o njemu često zaostaju za stvarnim vozilom. Ipak, interesovanje potrošača za te informacije ostaje isto – zato podaci moraju da sustignu automobil. To podrazumeva rešavanje šireg problema fragmentacije podataka i obezbeđivanje da podaci prate imovinu i tokom promene vlasništva”, navodi Rokas Medonis, generalni direktor litvanske kompanije carVertical, koja se bavi izveštajima o istoriji vozila.
Smatra da je borba protiv prevara na tržištu polovnih vozila trenutno izuzetno teška. „Države ne razmenjuju uvek podatke o vozilima, mnogi zapisi o kilometraži ili oštećenjima nikada nisu digitalizovani, a u EU ne postoji jedinstven sistem za praćenje prodaje automobila. Sve to olakšava skrivanje ovakvih prevara. Ovakva praksa šteti i potrošačima i savesnim kompanijama, dok prevaranti od toga profitiraju”, kaže R. Medonis.
Fragmentiran pristup jedinstvenom tržištu
I pored toga što su članice EUCARIS-a (Evropski sistem za informacije o automobilima i vozačkim dozvolama) i imaju sveobuhvatno praćenje podataka o vozilima unutar svog tržišta, zemlje poput Nemačke, Italije, Belgije i Holandije i dalje ograničavaju razmenu određenih informacija o istoriji vozila koja se izvoze.
Nemačka, najveći izvoznik polovnih automobila u EU koja snabdeva druga evropska tržišta, godišnje izveze skoro 2 miliona polovnih automobila, mada zvanični trgovinski podaci beleže šest puta manji broj. Podaci koje država pruža su ograničeni zbog propisa o zaštiti ličnih podataka (GDPR). Savezna uprava za motorni saobraćaj (KBA) u Nemačkoj raspolaže naprednim sistemima za registraciju vozila koji omogućavaju detaljno praćenje njihove istorije. Međutim, potpun pristup podacima je i dalje ograničen i ne koristi se za zaštitu javnog interesa.
Belgija i Holandija funkcionišu slično – iako imaju sofisticirane sisteme za praćenje podataka o vozilima na domaćem tržištu, poput “Car-Pass”, “Nationale Auto Pas” ili RDW (holandske uprave za vozila), koji su drastično smanjili prevare sa kilometražom unutar svojih zemalja, oni istovremeno ograničavaju sveobuhvatnu razmenu podataka za izvezena vozila, ostavljajući kupce iz drugih država članica EU ranjivim.
Italija takođe ne deli redovno podatke o oštećenjima na polovnim automobilima sa drugim zemljama u EU.
Ovaj pristup davanja prioriteta domaćem tržištu, prisutan u nekim evropskim zemljama, ugrožava zaštitu potrošača na nivou EU i šire ciljeve jedinstvenog tržišta. Pored toga, budući da se veliki broj automobila uvozi iz istih zapadnih zemalja, nedostatak dostupnosti ugrožava kupce u drugim državama, posebno u Istočnoj Evropi.
Transparentnost i privatnost mogu postojati istovremeno
Evropska unija nudi dobre primere iz kojih možemo učiti, gde transparentnost i privatnost mogu ići ruku pod ruku.
Švedska i Finska uspele su da postignu ravnotežu između zaštite privatnosti i deljenja podataka o polovnim automobilima, čime štite ne samo interese lokalnih potrošača, već i potrošače iz drugih zemalja kada vozilo pređe granicu.
U Švedskoj agenciji za saobraćaj i finskom Traficomu, kupci automobila mogu jednostavno pristupiti informacijama o istoriji vozila, uključujući kilometražu, podatke o vlasništvu i rezultate tehničkog pregleda. Za očuvanje transparentnosti, važno je da informacije budu dostupne uz broj vozila kada automobili napuštaju zemlju, i da obe zemlje dostave ove podatke.
Velika Britanija takođe omogućava otvoren pristup podacima o vozilima, što podržava snažnu industriju provera koja kupcima pomaže da izbegnu prevare. Iako je britansko tržište uglavnom orijentisano na domaće kupce, njihov model razmene podataka predstavlja dobar primer ravnoteže između privatnosti i transparentnosti.
Potreba za standardizacijom i deljenjem informacija unutar EU
Radi zaštite građana, Evropska unija mora da definiše i usaglasi međusobnu primenu Akta o podacima, Direktive o otvorenim podacima i GDPR-a. Uvođenje transparentnog, jedinstvenog okvira za pristup podacima o vozilima u celoj EU pomoglo bi u smanjenju prevara, obnavljanju poverenja i ostvarivanju ciljeva pravedne digitalne ekonomije.
“Jasnije regulative i bolja razmena podataka zaštitiće kupce, podržati poštene kompanije i ojačati evropsku digitalnu ekonomiju. Pitanje je: da li je važnije sačuvati podatke koji ne otkrivaju lične informacije, a pomažu kupcima da steknu realnu sliku o stanju automobila, ili zaštititi prodavce koji žele da prikriju važne činjenice”, pita Rokas Medonis.
