Ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon izjavila je da ta zemlja vidi priliku u uvođenju glasanja kvalifikovanom većinom u određenim fazama proširenja EU i da ne bi trebalo ostaviti zemlje Zapadnog Balkana po strani, ali su analitičari skeptični da će ideja proći i kažu da je Uniji “Zapadni Balkan samo moneta za potkusurivanje”, piše Blic.
Fajon je izjavila da je proširenje EU geopolitička potreba i prilika za celu Evropu i naglasila da zemlje Zapadnog Balkana ne bi smele ostati po strani u tom procesu. Tokom posete Slovačkoj, naglasila je potrebu za efikasnijim, kredibilnijim i dinamičnijim procesom proširenja EU i da vidi priliku u uvođenju glasanja kvalifikovanom većinom.
Kvalifikovana većina u EU postignuta je ako su istovremeno ispunjena dva uslova: da 55 odsto država članica glasa “za” – u praksi to znači 15 od 27 država i da predlog podržavaju države članice koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU.
Taj postupak poznat je i kao pravilo “dvostruke većine”. Na ovaj način, Veće EU donosi odluke o predlogu Komisije ili Visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Timoti Les, istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu, kaže da je malo verovatno da će zemlje u zapadnoevropskom jezgru EU, poput Francuske, Nemačke, Holandije i Belgije, koje su oprezne u vezi sa proširenjem, žrtvovati svoje pravo veta u oblasti politike proširenja.
– I nema mnogo toga što Tanja Fajon, ministarka spoljnih poslova zemlje od samo dva miliona stanovnika, može reći ili učiniti što će promeniti njihovo mišljenje. Stav zapadnih Evropljana je da je to u principu dobra ideja, ali samo ako služi njihovim interesima. Drugim rečima, da ih integracija Balkana ne košta finansijski, ne oslabi EU i ne oslabi njihov dominantni položaj u strukturama donošenja odluka EU – ističe Les.
Srećko Đukić, bivši diplomata, kaže da Tanja Fajon odlično zna stanje na Zapadnom Balkanu, i da bi trebalo ići i dalje u podršci i “uvlačenju” država Zapadnog Balkana u EU.
– Pobornik njihovog što bržeg ulaska, u jako kratkom roku, po nekom skraćenom modelu Bugarske i Rumunije, što bi bilo korisno i za EU da zatvori dve i po decenije dugu priču o putovanju ZB u Brisel. U ovom trenutku ne izgleda da predlog Tanje Fajon nailazi na konsenzualnu podršku, a pogotovo tako radikalan. Međutim, to kolebanje, ta neodlučnost glavnih poluga EU nije dobra ni za samu Uniju, stvari se usložnjavaju sa izgledima da izmaknu kontroli. Zapadni Balkan je umoran od takvih pokušaja i stalnih priča da mu je mesto u EU. Pa, ako je tako, onda Unija mora biti snaga koja tu evropsku regiju vodi u njeno članstvo – insistira Đukić.
On navodi da bi sve bilo drugačije da iza predloga stoje Nemačka, Francuska ili Italija.
– Stalno izjavljuju da je Zapadni Balkan lovište za Rusiju, Arape, Kineze. Pa ako je tako vi onda zatvorite to lovište tako što ćete posle 25 godina jasno reći da će ceo Zapadni Balkan biti u EU 2028. Međutim, mi to ne možemo da čujemo i onda možemo jasno poručiti tim evropskim velikanima, ključarima EU – Vama je Zapadni Balkan samo moneta za potkusurivanje – zaključuje Đukić.
Les, uz sve prepreke, podseća i da je EU sada podeljena po ideološkim linijama i smatra da bi istočni Evropljani želeli da integrišu Zapadni Balkan što pre kako bi, između ostalog, ojačali nacionalističko – konzervativni tabor EU i da zato mogu saosećati sa pokušajem Fajon da prevaziđe protivnike u Zapadnoj Evropi.
