Srce moje i tvoje u ljubavi stoje, tako se može opisati višegodišnja saradnja srpskih kulturno-umetničkih društava Mladost iz Pariza i “Rastko” iz Londona. Dolazimo mi vama, a potom vi nama, slatka je navika, tamo – engleski, ovde – francuski, a svima zajednički nasleđeni voljeni srpski. I ovaj put sve po uhodanom receptu, lako su se dogovorili, lako i realizovali. Malo Monmartr, malo ispod Ajfelovog tornja, malo pariskih turističkih atrakcija i mnogo folklora tokom nastupa na Festi Folk 2023, kako su svoj celovečernji program, u srcu Pariza i sali “Žan Dam”, nazvali domaćini KUD Mladost.
Uz goste iz Londona na koncertu su gostovale i komšije iz Pariza članovi društava Biseri i Izvor.
– Došlo je nas 23, vozom ispod Lamanša, drugi ansambl, 17-18 godina, odseli smo kod domaćina, članova Mladosti, primili nas kao rod najrođeniji. Većina je prvi put u Parizu, golem je to događaj. Važno je da se deca druže kroz iste običaje, tradiciju, kulturu. Kod nas se sve odvija na srpskom, sve reči koreografa i umetničkih rukovodioca su na srpskom i teče spontano – tako se po dolasku u Pariz predstavlja Nada Grkinić, “večna” i u svemu nezamenjiva u udruženju iz Londona.
Nadin “Rastko”, koji deluje pri londonskoj parohiji Sv. Sava, proslavlja četiri decenije postojanja.
– Kako smo pre bili šareni, takvi smo i danas. Svima su vrata otvorena. U folkloru je najlepše postojanje dece i njihovih roditelja, a tokom gostovanja gradimo nova prijateljstva. Nepisano pravilo je da svi koji prođu kroz folklor, ostanu u kontaktu, neki postaju bračni parovi koji u nastavku u folklor dovode svoju decu. Ništa lepše od tog nasleđa – razrađuje Nada, uzgred se sećajući da je svoje prve folklorne korake napravila u Banjaluci.
Pred početak festivala uzbuđenje je prisutno, reklo bi se više kod roditelja nego kod izvođača. Uostalom dete treba da osvetla obraz imena i dela matice iz kojeg potiče. Osvetlali su, naravno. Dijamantski su svetlucali, a raznobojna svetla dodatno su ulepšavala scene seoskih vašara.
Prvo se u garderobama trebalo odenuti u narodnu nošnju, u kosice uplesti cvetove i venčiće, našminkati se u čemu je Sari (9) pomagala malo starija Katarina.
Supervizori u svemu su glavnokomandujući Ivovići: Željko (predsednik), Aleksandra (generalni sekretar i igrač) i Valentina (umetnički rukovodilac i igrač), njihov je i startni znak za početak koncerta, njihova je i svima upućena dobrodošlica, a najslatkorečivija za prijatelje iz “Rastka”, neka se zna da ih mnogo voli KUD Mladost.
Na vreme stiže i prota Slaviša Šanjić, vedrinom ga obasjalo mnoštvo dece, sa pozornice razašilje pozdrave vladike Justina i blagosilja ovo susretanje u radosti.
I, udri u igru! Za “Kraljevo kolo” su bili potrebni frakovi i haljine do zemlje, tri odrasla para Mladosti došla pravo sa bala, ostali su učesnici menjali nošnje i zadržali osmehe na licu.
Od brzine koraka usijalo se tlo scene, ori se pesma, vulkan pravi, uh! Kako da u publici na stolici ostaneš miran, cupkaš, a dobro je došla pauza!
Tokom pauze blista Nada Bogosavljević, za “Vesti” prijavljuje:
– Lepota je ovo. Ja kolo slabo igram, a uživam u svojim praunucima, ne skidam pogled sa Mateja (9) i Emili (5), igraju u Mladosti, podmlađuju me.
Sa “Oj, Kosovo, Kosovo” otpočinje nastavak šetnje po matici, delija napretek, svaki merka neku momu, pa se udruženi hvataju u kolce. Graške znoja na licu, u žaru nadmetanja jednom dečkiću spali opanci, svima bi srce iz pluća da iskoči.
Trebalo je to doživeti, zato se onoliko rukama tapšalo i želelo da traje u nedogled.
U završnici stižu buketi cveća, “šef” Željko zahvaljuje svima, ističe malene goste iz KUD Biseri i Izvor, sipa sijaset pohvala članovima londonskog “Rastka”, a sve roditelje bi izljubio, toliko ih voli i toliko znače za nasleđe koje predaju svojim mališanima. I kratko zaključi:
– Čestitke svima!
Kolo draže od diskoteke
Devetnaestogodišnjaci Anđela Vojnović (rođena u Vukovaru) i Kosta Kašić (rođen u Londonu) su perjanice “Rastka”. Ovako se predstavljaju:
– Ponosni smo na našu tradiciju i kulturu. Druženje na folkloru je 1.000 puta lepše nego u diskoteci – kaže Anđela.
Kosta dodaje da kolo može svuda da se igra.
– Volim sva kola, kad čujem harmoniku odmah na noge skačem, nema lepšeg instrumenta od harmonike – ocenjuje Kosta.
Stranci i opanci
Bojan Stefanović je čelnik Saveza srpskog folklora Francuske, uz njega supruga Danijela, sve im se dopada.
– Dobro je da je posle korona muka ponovo pokrenut rad folklornih društava, ali je kod nas broj udruženja manji. Iizgubili smo se malo u smeni generacija, pa su od sedam udruženja ostala samo četiri: Oro, Mladost, Biseri i Izvor, uz isti broj članova, ukupno 1.000 – nabraja Bojan.
On se priseća da je u folkloru “od rođenja”. U sedmoj godini je počeo u rodnoj Knežici, kod Petrovca na Mlavi, a u Francuskoj je nastanjen od 2005. godine.
– Druženje i zabava, čuvanje jezika, kulture i tradicije su naša opredeljenja, a kao takvi činimo našu legitimaciju i predstavljamo srpski identitet, što posebno važi za nas u rasejanju. To odslikava i naslov sledeće smotre 2024. godine u Francuskoj koji glasi: “I mi bismo bili stranci, da nam nisu ti opanci” – navodi Bojan.
Sjajan program
Uz Daliborku Javanović su Sara (7) i Marko (9), članovi Mladosti
– Fenomenalan program, svi su oduševili, a najviše deca iz Londona. Ovi moji su se naigrali, tako umorni noćas će brzo zaspati, mada, iskreno, ne vole da idu na folklor, teramo ih mi roditelji u nadi da će zavoleti – Daliborkina je ispovednica.
Ljubav prema matici
Naradile su se blagajnice Dragica Kostadinović rodom iz Šapca i Suzana Milenković poreklom iz Svilajnca.
– Ih, koliko smo para skupile, sve se prelivalo! I sve bez po muke, uvek smo spremne za to – grohotom se smeju, dodajući da vole i rado pomažu svojoj Mladosti.
– Nije novac ovde bitan već ljubav koju svi imamo prema matici – dodaju uglas.
