Potpuna energetska nezavisnost Evrope od globalnih tržišta je nerealna i nepoželjna, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
„Evropa već neko vreme radi na poboljšanju bezbednosti svog snabdevanja energijom. Da bismo to uradili, oslanjamo se na lokalnu proizvodnju, pouzdanu i čistu energiju, čime smanjujemo našu stratešku zavisnost od nepouzdanih dobavljača – u nekim slučajevima čak i do nule. Ubrzavamo postepeno ukidanje fosilnih goriva iz Rusije“, rekla je Fon der Lajen u intervjuu za medije evropske alijanse LENA, odgovarajući na pitanje o ranije preuzetim obavezama o kupovini prirodnog tečnog gasa od Sjedinjenih Američkih Država u vrednosti od 750 milijardi dolara.
Prema njenim rečima, cilj nije da Evropa postane potpuno samodovoljna kada je u pitanju snabdevanje električnom energijom.
„Potpuna nezavisnost od globalnih tržišta je nerealna i nepoželjna“, istakla je ona.
Kako je dodala, EU teži stvaranju široke međunarodne mreže snabdevanja, a nafta, prirodni tečni gas i eventualno vodonik ostaće deo energetskog balansa.
„Sjedinjene Američke Države mogu postati pouzdan partner i važan element ove široke strategije diverzifikacije. To se ogleda u trgovinskom sporazumu između EU i SAD“, naglasila je Fon der Lajen.
Istovremeno je objasnila da navedeni podaci pokrivaju četvorogodišnji period i nisu obavezujući.
„Na kraju krajeva, evropske kompanije same odlučuju da li će kupiti ili investirati u SAD i u kojoj meri“, naglasila je predsednica Evropske komisije.
Na pitanje kako će EU odgovoriti na poziv američkog predsednika Donalda Trampa za uvođenje tarifa od 100 odsto za Indiju i Kinu, Fon der Lajen je rekla da će „EU sama donositi odluke“.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i američki predsednik Donald Tramp su se 27. jula dogovorili da će Vašington uvesti carine od 15 odsto na oko 75 odsto evropske robe uvezene u SAD počev od 1. avgusta, umesto carine od 30 odsto na sav evropski uvoz kojim je Bela kuća ranije zapretila. Zauzvrat, Komisija je obećala da će potpuno zabraniti sav uvoz ruskih energenata u EU i kupiti američku naftu, gas, nuklearnu opremu i gorivo u vrednosti od 750 milijardi dolara, kao i da će investirati 600 milijardi dolara u američku ekonomiju.
