U 2015. godini u Austriji će uslediti niz zakonskih promena koje se odnose na socijalnu sferu, od Zakona o stanovanju, preko obrazovanja do radnog prava.
Troškovi održavanja grejnih tela, poput gasnih termi ili električnih bojlera, bili su dugo sporna tema, a zakonodavstvo sada nudi jasno uređenje. Stanodavci će sada biti dužni da preuzmu troškove za popravku ili zamenu ovih uređaja. Na drugoj strani stanari će morati da snose troškove za njihovo redovno održavanje.
Kontrola plata biće proširena i zaštićena od zloupotreba poslodavca, te će vlasti biti u mogućnosti da kontrolišu celokupna primanja, uz uzimanje u obzir platnih grupa. Do sada su vlasti bile u prilici samo da proveravaju osnovicu primanja.
Takođe će biti uvedena obaveza informisanja zaposlenih o kažnjavanju poslodavca u slučaju niže plate od propisane. Time nije sasvim ispunjen zahtev Radničke komore koja je tražila da zaposleni budu informisani kada kontrola zdravstvene kase ili finansijske službe pokaže da imaju premalu platu, već tek posle izdavanja kazne poslodavcu.
Prosečno nedeljno radno vreme zaposlenih lekara biće u etapama skraćeno na 48 sati do 2021. godine.
Umeren rast plata
Ljudi koji primaju plate u 2015. mogu da očekuju samo umeren rast. Čak i ako se partije u vladi dogovore o poreskoj reformi, ona neće početi da se primenjuje pre 2016. godine. Zaposleni će, u proseku, u 2015. možda dobiti tek malo veće realne povišice od inflacije, za koju se prognozira da će biti oko 1,4 odsto – metalski radnici dobijaju za 2,1 odsto veće plate, državni službenici za 1,77 odsto, penzioneri penzije uvećane za 1,7 odsto.
Oni koji su primali "ogromne" penzije, pre svega kadrovi Nacionalne banke i raznih drugih državnih institucija, moraće da se zadovolje i sa – do 25 odsto nižim penzijama od 2015. godine.
Maksimalna osnovica do koje može da se uplaćuje socijalno osiguranje povećaće se na 4.650 evra bruto mesečnog iznosa. U 2014. godini je to bio slučaj sa 4.530 evra. Granica primanja do oporezivanja iznosiće 405,98 evra mesečno odnosno 31,17 evra na dnevnoj osnovi, dok je u 2014. iznosila 395,31 evra mesečno odnosno 30,35 evra dnevno.
Participacija za recept biće uvećana za 15 centi na 5,55 evra po medikamentu, a maksimalni iznos nadoknada za nezaposlene takođe će biti povećan na 48,30 evra po danu. U 2014. ta nadoknada iznosila je 48,02 evra na dnevnoj osnovi.
Starost za primenu zaštite delatnosti prilikom odobrenja invalidske penzije biće povećana sa 58 na 59 godina. Za prevremenu starosnu penziju prilikom dužeg trajanja osiguranja moraće da se prikažu 36,5 godina uplata doprinosa obaveznog osiguranja ili 39 godina opšteg osiguranja, što je za po šest meseci više nego što je do sada bio slučaj.
Veća stipendija
Godišnja granica primanja za primaoce stipendija povećaće se od 2015. sa 8.000 na 10.000 evra.
Dozvoljena granica zarade biće u ubuduće računata alikvotno. Na ovaj način će se uzimati u obzir tačan broj meseci primanja nadoknade za studiranje. Tako da na primer ukoliko se u kalendarskoj godini ne prima čitave godine dodatak za studiranje, već na primer samo četiri meseca, granica primanja neće iznositi puni iznos od 10.000 evra, već će se ova cifra deliti na 12 meseci, pa će se ta osnova množiti sa brojem meseci stvarnih primanja ove naknade, u ovom slučaju na primer iznosiće 3.332 evra.
Stipendije za završetak studija od 1. januara biće isplaćivane u iznosu do 80 procenata dosadašnjih primanja. Minimalna visina dodatka u ove svrhe biće povećana sa 600 na 700 evra.
Kada je reč o stipendijama za stručnu radnu snagu, od 1. januara neće više biti subvencionisano obrazovanje za sledeća zanimanja: obrazovanje za pomoćne negovatelje, škola za zanimanja socijalne brige, obrazovanje za specijalne vaspitače, koledž za socijalnu pedagogiju, koledž za pedagogiju u obdaništima kao i koledž za pedagogiju u dnevnim boravcima. To će važiti samo za osobe koje nameravaju od 1. januara da započnu obrazovanje.
Državna premija za one koji uplaćuju privatno za dodatno penzijsko osiguranje iznosi 4,25 odsto. Izuzetno nizak nivo kamata u Evropskoj uniji za posledicu ima i sniženje garantovanog prinosa na dugogodišnja životno-štedna osiguranja: sa 1,75 odsto je garancija pala na 1,5 odsto.
Stambena štednja
Štediše koje štede u okviru u Austriji omiljene "stambene štednje" – šest godina, uz određene premije od države, sa mogućnošću dizanja povoljnog kredita – mogu da računaju i u 2015. na 1,5 odsto kamata.
Matura
Prvi put će svi gimnazijalci iduće godine, istog dana, imati iste maturske zadatke (Centralna matura).
Izbori
U 2015. neće biti izbora na saveznom nivou u Austriji, ali će stanovnici četiri od devet pokrajina birati poslanike u pokrajinskim parlamentima – u Beču, Burgenlandu, Gornjoj Austriji i Štajerskoj.
Vinjeta
Godišnja vinjeta za korišćenje autoputeva u Austriji koštaće za 2015. 84,4 evra umesto dosadašnjih 82,7 evra.
