Ukoliko u šumama Sokolske planine, kod Vujičić vode u ataru sela Šljivova, podno Miletine kose, na skoro hiljadu metara nadmorske visine neko sretne divljeg vepra i ovaj krene ka njemu, ne znači da je u opasnosti. Možda je imao sreće da naiđe na Gileta, divljeg vepra koga je odgajila porodica Avramović i koji čim vidi čoveka računa da će dobiti nešto da uposli njušku i napuni stomak. Gile slobodno ide kud ga noge nose, luta livadama i šumama, ali se na konak vrati kod Avramovića. U jednoj u šupi u dvorištu on ima svoj kutak.
Mijo Avramović kaže da je Gileta našao kao prasence od dva kilograma. Veruje da je odbačen kao “trinaesto prase” pa ga je odneo kući i pobrinuo se za njega. Brigu o novom ljubimcu koji je dobio ime Gile preuzeo je Mijin sin Aleksandar i njegove tri ćerke Marina, Dunja i Nađa koje su hranile prasence. To je bilo negde oko Đurđevdana prošlog proleća, a danas je Gile divlji vepar od oko stotinak kilograma, snažan i mazan.
– Gile ide kud hoće. Nikada ga nismo zatvarali. Danju luta po šumi, traži svoje srodnike, druge divlje svinje, a, ako je lepo vreme, zna i da zanoći pod zvezdama. Ne moramo da slušamo vremensku prognozu jer čim vidimo da dovlači granje i lišće i popunjava svoj brlog koji je napravio u šupi, znamo stiže promena vremena i zahlađenje. On uglavnom ovde spava, a danju stigne ko zna dokle. U ovom kraju ga svi znaju, ali je neobično ljudima sa strane kada ga vide kako šeta okolo. Gile je atrakcija – priča Mijo.
Kaže da Gile neće da pusti u dvorište onoga koga ne poznaje, ponaša se kao da je pas čuvar, a inače je veoma mazan. Kada Avramovići krenu na rad u polje, on ide za njima. Ovih dana su bili zabrinuti čim Gileta nema nešto duže, strepeli su da ne naiđe neki lovac koji ga ne poznaje, ali sada mogu da odahnu jer je lov na divlje svinje završen u nedelju pa i on može bezbrižno da nastavi skitnju. Gile ume da prošeta i do kilometar udaljenog komšije Radovana Popovića gde bude rado dočekan i uvek dobije nešto hrane.
– Ko ovde da ne zna Gileta, to je naša maskota. Kad se pojavi moji psi se uznemire, laju, ali njega baš briga. Dam mu malo kukuruza i jede mi iz ruke, miran je, pomazim ga, a on uživa – priča komšija Radovan.
Gile je neobičan stanovnik među ljudima i u šumama kod Vujičić vode. Ima sigurno konačište i slobodu da ide gde ga papci nose. Ko zna, možda mu neka divlja svinja koju sretne osvoji srce pa prestane da se vraća kod svojih spasilaca. Ili će i izabranicu dovesti kod Avramovića gde ima uvek obezbeđen smeštaj i hranu, a oni sigurnog prognozera vremenskih prilika, svog divljeg vepra Gileta.
Svi ga maze i paze
– Jeste neobično da divlji vepar šeta među ljudima, ali je on navikao. Mlad je, tek su mu krenule kljove, a svi ga ovde paze i maze. Kad ga nema, Mijo se zabrine pa zove da pita da nije kod mene jer često ovde došeta. Muva se po snegu koga uvek ima u decembru i januaru i uživa – priča Radovan.
“Zarobio” drvoseče
Dešavalo se da ljudi u šumi sretnu Gileta pa se uplaše kad krene ka njima, oni misle napašće ih divlja svinja, a on evo ljudi, biće hrane. Isprepadao je tako jednog čoveka za čijim je automobilom jurio, a ovaj nije znao šta se zbiva jer do tada nije poznavao Gileta.
Desilo se, kažu, da je Gile naišao na grupu ljudi koji su tovarili drva u šumi. On se umiljavao i došao da mu mešto daju, a ljudi se prepali. Kad je pošao ka njima popeli su se u prikolicu, a Gile je mirno došao i kada je video da od ručka nema ništa legao ispod nje. Dva sata ih je držao “zarobljene”, niko nije smeo da siđe dok se Gile nije nadremao i sam otišao dalje.
