Predsednik Vlade Saksonije Stanislav Tilih, prvi Lužički Srbin koji se "vinuo" tako visoko u nemačkoj politici, poručio je da se Drezden jasno usprotivio neonacistima, dok je gradonačelnica Helma Oros rekla da su oni stali na put pokušajima "starih i mladih nacista da zloupotrebe ovaj dan tuge".
Ona je rekla da je dan bombardovanja "tihi dan tuge" u Drezdenu, i naglasila da se, takođe, mora podsetiti i na to ko je "pokrenuo prokleti rat".
"Pre nego što je Drezden goreo, gorela je Sempers sinagoga, Varšava, Roterdam", rekla je ova političarka, koja je, kao i Tilih, iz redova Hrišćansko-demorkatske unije kancelarke Angele Merkel.
"Drezden ne želi desničare", poručila je Oroz u glavnom gradu Saksonije, praćena aplauzima okupljenog naroda.
U Drezdenu se, prema navodima medija, okupilo oko 5.000 desničara, što je za hiljadu manje nego lane, ali se okupilo i "par hiljada" levičara na kontrademonstracijama.
Policiji je uspelo da spreči veće incidente ta dva tabora i da drži odvojene te dve grupe, a mediji javljaju o manjim ispadima, u kojima je povređeno troje mladića desničara.
Mediji prenose da je bilo manjih "čarki" između policije i kontrademonstranata iz levice i da je pri tom policija koristila vodene topove.
Na drezdenskoj železničkoj stanici "Nojštat", odakle su tokom Drugog svetskog rata vozovi krcati Jevrejima odlazili prema Aušvicu, okupilo se nekoliko stotina neonacista, potpuno obučenih u crno. Neki su nosili predratne nemačke zastave uzvikujući "snaga i čast".
"Okupili smo se ovde da se podsetimo na jedan od najvećih ratnih zločina Drugog svetskog rata", rekao je Kai Ferstinger, zamenik lidera desničarske grupe Omladinski korpus istočne Nemačke.
Nenonacisti u proteklih nekoliko godina 13. februar obeležavaju kao "dan uništenja Drezdena" i to je postao glavni dan njihovog okupljanja.
U savezničkom bombardovanju Drezdena poginulo je 25.000 ljudi, a neonacisti opisuju "tepih bombardovanje" ovog baroknog grada kao "avionski holokaust".
I danas traje debata o tome da li je bilo opravdano uništenje morala jednog naroda putem danonoćnog bombardovanja Drezdena, koje je počelo 13. februara 1945. godine, u kome je Drezden sravnjen sa zemljom.
Britanski i američki bombarderi koristili su zapaljive bombe koje su na ulicama stvarale pravi pakao, u kome su goreli ljudi i topile se zgrade.
Iako debata o Nemcima kao žrtvama rata, za koji su sami odgovorni, ima pristalica male su simpatije za gledišta militantnih neonacističkih grupa.
"Ovaj dan bombardovanja Drezdena desnica je zloupotrebila kao mit žrtvovanja", kaže Volfhart Gol, iz Alijanse protiv nacista. "Važno je da se borimo protiv nacista, želimo da zaustavimo njihov marš", rekao je Gol.
Drezdenu je tek u poslednjih 10 godina vraćen prvobitni sjaj uz obnovu kulturnog blaga.
