Kriza je pojačala strahovanja za sudbinu Irske, Portugala i Španije, koji, takođe, kubure sa vrtoglavim rastom javnog duga.
Problem postoji i u Italiji, gde je deficit manje-više pod kontrolom, ali se udeo duga u bruto domaćem proizvodu bliži grčkom nivou, navodi se u tekstu.
List ističe da su "evropski zvaničnici verovatno u očajanju obrtali očima na reči uglednog američkog profesora Nurijela Rubinija u Davosu, da nikada nije bio veći pesimista u pogledu budućnosti evrozone".
U Briselu napominju da je udeo Grčke u bruto društvenom proizvodu evrozone samo dva do tri procenta i da joj zato ne može naneti nepopravljivu štetu.
Ali za samu Grčku, koja kao članica monetarne unije nema pravo da devalvacijom ublaži svoje probleme, proces oporavka biće bolan, zaključuje "Financial Times".
