Hag bolesniji od Šešelja

0

Šta rade sudije: Florens Artman
 

Florens Artman, portparolka nekadašnje glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, smatra da je Tribunal javnosti dužan odgovore na brojna pitanja.

 

– Šešelj je pušten na slobodu kao osumnjičen, bez odluke da li je kriv ili je nevin, što je neshvatljivo, jer se predao još 2003. Nije problem što je pušten zbog zdravstvenog stanja, ali je pravo pitanje šta rade sudije? Nisu bolesni, ako jesu neka idu u penziju! Desi li se slučajno da optuženik umre pre presude, ako imate četiri godine od kraja suđenja, onda je kriv sudija i sud, a ne bolest – kaže Artmanova.

Da Tribunal "pere ruke" od Šešelja ne želeći više da neko umre u Hagu, smatra članica UO REKOM-a Nataša Kandić koja je ocenila da se ovaj slučaj završava kao još jedno neuspešno delovanje Tribunala.

 

Toma Fila

Fila: Hag beži od bolesti

Advokat Toma Fila podseća da je sud u Hagu, kada je 1996. general Đorđe Đukić bio teško bolestan, ali i u drugim slučajevima, tvrdio da zdravstveno stanje nije razlog da neko bude pušten privremeno.

– Sudili su i zdravstveno nesposobnima, pa je prvi put da je Šešelj pušten. Ne verujem da je to zbog humanosti, rešenja problema Tribunala, niti zbog osećaja prema Srbiji, već zato što je njegovo zdravstveno stanje katastrofalno, pa se izvlače iz toga – ocenio je Fila.

Advokat Borivoje Borović, koji je prvi odbranio Srbina Miroslava Radića pred Tribunalom od optužbi za zločine na vukovarskom ratištu, ističe da Hag pušta Šešelja ne samo zbog bolesti, već i što nema dokaze za bilo kakvu krivičnu odgovornost.

– Šešelju se u optužbama kao glavna teza provlači naručivanje zločina u Vukovaru. Neki zaštićeni svedoci za koje je kod Radića utvrđeno da su lagali, su isti i u Šešeljevom postupku, pa se sa takvim ljudima ne može doći do krivice – ukazao je Borović koji smatra da Tribunal hoće na svaki način da pokrije 12 godina pritvora bez presude i izbegne nadokanadu materijalne štete lideru radikala.

O politizaciji Haškog suda progovorio je 2013. danski sudija Frederik Harhof zbog čega ga je Tribunal diskvalifikovao. On je u pismu adresiranom na 56 prijatelja i saradnika, ocenio da sud ne deli pravdu, već sprovodi političke odluke. Predsednika suda Teodora Merona optužio da je uticao na oslobađajuće presude hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču, kao i srpskom generalu Momčilu Perišiću.

 

 

Politički analitičar Branko Radun ukazuje da ovaj sud "pere ruke" što ga je tolike godine držao u pritvoru bez presude, ali i očito ne želi još jednu sumnjivu i tragičnu smrt u haškim ćelijama.

 

– Sve to bi dodatno kompromitovalo ionako poljuljani kredibilitet suda u međunarodnoj javnosti. Zato nisu znali šta će sa Šešeljem, pa su ovako pokušali da pronađu izlaz – smatra Radun.

 

U funkciji Vašingtona

Branko Radun ukazuje na ocenu dela analitičara koji smatraju da je ovaj sud politički instrument Vašingtona, a da se interesi SAD i Šešelja poklapaju.
– Ima indicija da su i haške presude i puštanja na slobodu ispolitizovana. To se pokazalo u slučaju hrvatskih generala koji su prvo osuđeni, što je bila neka vrsta opomene Hrvatskoj, a onda je iza kulisa postignut dogovor o oslobođanju – kaže Radun.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here