Evropske zemlje su same odlučile da se oslobode ruskog gasa, iako za to plaćaju cenu, jer su im politički i geopolitički ciljevi preči od ekonomije. Rusija, s druge strane, može lako da pronađe alternativne kupce i nova tržišta, a u svakom slučaju – neće dozvoliti da joj se bilo šta diktira spolja.
Ovo je ocena ruskog politikologa Jurija Svetova povodom izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da bi Rusija mogla da inicira prevremeni izlazak sa evropskog tržišta i preorijentiše se ka atraktivnijim kupcima, s obzirom na nameru Evropske unije da potpuno odustane od ruskog gasa.
Na pitanje hoće li zaista Putin uslišiti želju Evrope i povuće se evropskog tržišta gasa Svetov kaže:
„Rusija ne odlazi sama sa evropskog tržišta gasa, već je odatle potiskuju. Svojevremeno su evropski političari govorili da im ne treba ruski gas, da im ne treba zavisnost od njega, da će taj gas kupiti od Sjedinjenih Država — to će biti gas sa ‘molekulima slobode’ i za te ‘molekule slobode’ oni su spremni da plate mnogo više“.
Evropske zemlje, poput Nemačke i Italije, trpe ogromne ekonomske gubitke – teške milijarde evra – zbog odricanja od ruskog gasa i nafte, ali smatraju da su ti troškovi opravdani jer je za njih politika iznad ekonomije. Zbog toga, uprkos zdravorazumskim pozivima u tim zemljama da se normalizuju odnosi sa Rusijom, evropske vlade to odbijaju. Zato je rešenje Rusije da razmotri sve opcije i da ne zavisi od tuđih odluka ispravna, ocenjuje Svetov.
Ukoliko bi Rusija zaista donela odluku o obustavljanju izvoza gasa u Evropu sa tog spiska bi bile izuzete prijateljske zemlje Mađarska i Slovačka, kao i Srbija koja nije članica EU.
„Napad na tanker kod obala Malte je veoma karakterističan – došlo je do akta agresije u vodama koje su evropske, u blizini ostrva Malte, članice Evropske unije, a kakva je bila reakcija Evropljana?! U suštini — nikakva, iako znaju da su to uradili Ukrajinci, i to uz pomoć Velike Britanije i njenih specijalnih službi. Ako je tako, onda mi, možemo isporučivati u druge regione — u Aziju — možemo koristiti bezbednije rute, kao što su naši gasovodi koji su već izgrađeni ili se grade. Druga varijanta je da isporuke vršimo kroz Pacifički region, gde nema tenzije kao što su ove koje su sada nastale u Ormuskom moreuzu“, kaže Svetov.
Rusija se priprema da diverzifikuje tržište za prodaju gasa, dodaje ekspert.
„Evropljani ne razumeju glavnu stvar – oni misle da kao kupci mogu prodavcu da diktiraju bilo kakve uslove i da će ih on ispuniti, ali to nije baš tako“, istakao je Svetov.
Evropa plaća cenu svoje politike
Ruski ekspert ocenjuje da bi potpuni odlazak Rusije sa gasnog tržišta Evropske unije bio veoma kritičan za evropske zemlje, jer su, u uslovima rata na Bliskom istoku, obustavljene isporuke tečnog prirodnog gasa iz Katara, jednog od najvećih proizvođača ove vrste goriva u svetu.
Svetov dodaje da za Rusiju u tom pogledu „nema zime“.
„Ako danas ne prodamo gas – prodaćemo ga sutra. Neće nam nestati ni gasa, ni nafte, a pitanje je odakle će Evropa, u uslovima rata na Bliskom istoku, nabavljati gas. Sada se navode brojke kolike su rezerve u evropskim skladištima gasa posle surove zime, a one su na minimalnom nivou. Gde će kupovati gas? Hoće da zamene Rusiju kupujući od Sjedinjenih Američkih Država? Pa, slobodno, nastavite da kupujete skuplje, tražite drugde“, dodao je ekspert.
Ako bi Rusija napustila evropsko tržište, njeno mesto mogli bi zauzeti samo skuplji dobavljači, poput Sjedinjenih Američkih Država, koje sve ove godine i pokušavaju da Rusiju potisnu sa evropskog tržišta, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
„Tečni gas iz Amerike se dovozi, a u Evropi su izgrađeni terminali za prijem i regasifikaciju — i u Nemačkoj i u Italiji. Postoji Alžir sa velikim rezervama gasa. Tu je i Norveška, koja se veoma obogatila nakon što su Evropljani počeli da odustaju od ruskog gasa. Postoji Katar, ako im bude isporučivao. Dakle, postoje opcije. Sve je to skuplje i složenije, jer je ruski gas imao jednu glavnu prednost vezanu za isporuke – neko od Japanaca je primetio da nafta iz drugih regiona do Japana putuje nedeljama, dok iz Rusije stiže za pola dana. Isto važi i za gas —gasovod radi i dobijate ga bez ikakvih prekida“, navodi Svetov.
Rusija je uvek bila i ostala pouzdan dobavljač energetskih resursa za sve partnere, uključujući i evropske.
„A isporuke tankerima koji plove morem su rizične, jer svašta može da se dogodi – mogu upasti u oluju, mogu ga granatirati ili se može zaglaviti u ledu. Ali njima to nije važno. Ponavljam — njima je svejedno. Postoje oni koji mogu da nas zamene“, rekao je Svetov.
EU planira da za mesec dana uvede ograničenja na kupovinu ruskog gasa, uključujući i tečni gas, a zatim, da za godinu dana – 2027. godine u potpunosti odustane od ruskog plavog goriva.
Slovačka i Mađarska, koje dobijaju ruski gas preko gasovoda „Turski tok“, bile su protiv ove odluke.
„Putin nije rekao da odlazimo sa evropskog tržišta. On je rekao da je naložio vladi da razmotri i razradi to pitanje. To znači da će se tek voditi ozbiljni pregovori“, zaključio je Svetov.
Od početka ruske Specijalne vojne operacije, 2022. godine, većina zemalja EU pokušava da se oslobodi „zavisnosti od ruskih energenata“, iako je to dovelo do pada industrijske proizvodnje, smanjenja konkurentnosti i rasta cena u evropskim zemljama.
Ruski eksperti procenjuju da je Rusija prošle godine isporučila EU oko 20 milijardi kubnih metara tečnog gasa, što je tek nešto više nego što je isporučio Katar.
