EPA-EFE
Pripadnici Hezbolaha

Trećeg januara američki dron usmrtio je iranskog generala Kasema Sulejmanija, komandanta brigade „Kuds“, nedugo nakon što je sleteo u Bagdad posle posete Libanu i Siriji. Osmog januara iranski režim osvetio se ispalivši balističke rakete na vojne baze u Iraku s američkim i iračkim snagama.

Iako direktna konfrontacija između Vašingtona i Teherana ostaje malo verovatna u doglednoj budućnosti, prisutna su pitanja o tome kakve bi implikacije trenutna eskalacija mogla imati za Liban i Siriju, posebno uzimajući u obzir to da je Sulejmani bio glavni arhitekta iranskog širenja u Levantu. Međutim, Iran bi se mogao suočiti s ograničenjima za bilo kakve osvetničke aktivnosti u Libanu i Siriji koje bi mogao razmatrati.

Iran će očekivati više od svojih saveznika

Generalni sekretar Hezbolaha Hasan Nasralah, koji je bio blizak sa Sulejmanijem, bio je prvi posrednički vođa unutar iranske orbite koji je javno progovorio nakon ubistva. On je rekao da je vreme da američke snage napuste taj region i da je način da se to ubrza napad na vojne pozicije (pre nego na civile).

Od 2006. Hezbolah je stekao neki vid nezavisnosti od iranskog režima u bavljenju pitanjima povezanim s Libanom iako je ta libanska oružana grupa postala u većoj meri zavisna od iranskog režima za finansije kao rezultat američkih sankcija usmerenih ka libanskim bankama i biznisima koji se bave Hezbolahom. Ostaje da se vidi hoće li ta autonomija ostati na snazi nakon Sulejmanijevog ubistva s obzirom na to da će Iran očekivati više od svojih saveznika.

Iako Hezbolah ima sposobnosti, iskustvo i unutrašnje strukture da izvrši tajne aktivnosti u inostranstvu, više će izgubiti nego dobiti od bilo kakve operacije koja se posmatra kao odmazda za Sulejmanijevo ubistvo.

Preduzimanje vojne akcije protiv SAD ili Izraela u Libanu ili na svojoj granici takođe se čini malo verovatnim u ovom trenutku, uzimajući u obzir ozbiljnu ekonomsku krizu u toj državi i sve veću frustraciju u šiitskoj zajednici, koja je bila vidljiva tokom aktuelnih protesta.

Dominantna Rusija

U međuvremenu, svaka osvetnička aktivnost u susednoj Siriji takođe bi mogla biti ograničena. Iako je Hezbolah znatno smanjio svoju ulogu u Siriji, delom i zbog sve veće frustracije među svojim biračima u Libanu, ta grupa mogla bi se ponovo pojaviti i potencijalno iskoristiti slabe tačke američkih snaga ili na severoistoku Sirije ili u blizini vojne baze Al-Tanf.

I Iran bi mogao da preduzme akciju u Siriji, posebno pred kontinuiranim vazdušnim udarima na njegove pozicije od izraelskih aviona – najnoviji se dogodio 10. januara u predelu Bukamal na iračko-sirijskoj granici. Osnažene izraelske operacije u Siriji mogle bi podstaći Teheran da pojača odvraćanje prebacivši se na ofanzivnu poziciju.

Ali, i Hezbolah i Iran biće ograničeni u aktivnostima zbog dominantnog prisustva Rusije.

Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je Siriju 7. januara pre puta u Tursku, koji je namenjen kao podsetnik da Rusija neće dozvoliti SAD i Iranu da svoj sukob pomere u Siriju. Iako Moskva želi da američke snage odu iz Sirije, zasad ne želi da se to dogodi silom pod njenom prismotrom.

Uprkos vatrenoj retorici koja dolazi iz Teherana, vojni odgovor protiv SAD ili američkih interesa u Libanu i Siriji čini se manje verovatnim. Zapravo, i SAD I Iran imaju malo prostora za manevrisanje u te dve države, gde mogu odabrati manje agresivne taktike, zaključuje Al Džazira Balkans.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime