Do pre nekoliko godina nismo ni znali gde je Australija, niti da tamo daleko na kraju sveta postoji naša dijaspora i toliko humanih ljudi. Sada dobro znamo gde su i Sidnej i Melburn, jer već dugo najviše pomoći koja nam često i život znači dobijamo iz ova dva velika australijska grada. Hvala do neba svim dobrotvorima, hvala “Vestima” što su skoro dve decenije uz nas i što pomažu da naši ljudi širom sveta čuju za našu muku.
Ovo nam je, pri poslednjem susretu dok smo mu uručivali donaciju od 200 australijskih dolara, koju mu je iz Sidneja poslao dobrotvor Slobodan Nedeljković, rekao Novopazarac Vukomir Tomović, mučenik koji duže od četiri decenije, a skoro deceniju sam, brine o nepokretnim (paralizovanim) sinovima Ivanu i Predragu. Do Ivanove i Peđine 20. godine Vukomir je živeo u zabitom Pasijem Potoku na Rogozni, ali je tada uz njega bila supruga Zorka sa kojom je često, po kiši i snegu, sinove na leđima nosio do 20 kilometara udaljenog Novog Pazara. Zahvaljujući našim čitaocima i drugim dobrim ljudima, Vukomir i njegovi sinovi sada imaju svoju kuću na periferiji Novog Pazara, nisu više u bespuću i blizu su lekarima, ali Zorke više nema. Muka i sirotinja su ostali, Vukomir je ostario i oboleo, ali se herojski bori.
– Nikakva primanja nemamo, niti mogu bilo šta da radim jer stalno moram da sam uz sinove. Jedina pomoć mi je Specijalna bolnica u Novopazarskoj banji gde Ivan i Peđa povremeno dobiju besplatni boravak i lečenje. Već dugo jedina pomoć su nam dobri ljudi, posebno iz Australije. Nikada nećemo zaboraviti dobrotu Rajke Tarlać i njenih prijatelja. Povremeno nam pomažu i drugi dobrotvori iz ove zemlje i samo zahvaljujući njima nismo gladni, a bude i za lekove. Hvala beskrajno Slobodanu Nedeljkoviću na najnovijoj donaciji, potrošićemo je za lekove, namirnice i izmirivanje duga za struju. Bog mu dao sreće i zdravlja – ističe Vukomir.
Naše čitateljke i dobrotvorke iz Melburna, Dijana i Silvana, već duže vremena pomažu Bajri Suljević, hrabroj Novopazarki koja punih 26 godina sama, u podstanarskoj sobici i bez ikakvih primanja, brine o teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti. Suprug je Bajru ostavio pre Arijetinog rođenja, nikada se više nije javio, od tada Bajrin život je hod po mukama. Kako godine pristižu još joj je teže, jer je i sama ozbiljan srčani bolesnik.
– Dobri ljudi su nam jedina radost i nada, dobijemo pomoć od komšiluka, ponekog dobrog Novopazarca i najviše od humanih ljudi iz naše dijaspore, posebno iz Australije. Hvala Dijani i Silvani što misle na nas i što nam pomažu. Njihovu donaciju potrošićemo za pelene, lekove i specijalnu hranu za Arijetu. Verujemo u Boga, njemu se stalno molimo i sigurne smo da će Svevišnji nagraditi njihovu dobrotu – ističe ova hrabra Novopazarka i naglašava da samo za kiriju, struju i komunalije mesečno mora da stvori 300 evra.
Nisu se smrzavale
Bajrina posebna nevolja jeste ogrev. Zime su u ovom delu Srbije duge i hladne, a kuća zbog Arijete mora uvek da je topla, pa za drva mora da obezbedi 500-600 evra.
– Nikada nas dobri ljudi nisu ostavili bez ogreva. Do sada se nismo smrzavale, ali uvek pred zimu strahujemo, nadamo se da nas neće zaboraviti i tokom ove godine. Svima se zahvaljujemo i šaljemo velike pozdrave – dodaje Bajra.
Obradovana i baka Stana
Dobrotvor iz Sidneja Slobodan Nedeljković poslao je još 200 dolara za usamljenu baku Stanu Minić iz Dragočeva na Rogozni. Donacija baka Stani je već uručena, a njene reči zahvalnosti i pozdrave dobrotvor će moći uskoro da pročita na našem Humanitarnom mostu kada ćemo pisati o baka Stani i drugim usamljenim bakama u ovom kraju.
