Z.M

U poslednje vreme, a vreme za to je bilo odavno, sve se više govori o učesnicima srpskih boraca u ratovima od 1990. do 1999. godine. Do sada su borci koji su branili srpstvo i Srbiju, valjda je odnekud bilo takvo naređenje, sedeli u poslednjoj klupi razreda u školi u kojoj se samo površno predavale lekcije o herojstvo srpskih boraca.

No, iako je od vremena kada „nije bilo pametno“ isticati patriotizam i hrabrost Srba, Udruženje boraca opštine Gornji Milanovac nije se mirilo s činjenicom da ih neko gura u zaborav. Od pre nekoliko godina Udruženje organizuje, kao i pre nekoliko dana, Sabor boraca na kome, uz učešće saboraca iz drugh gradova evociraju uspomene na dane kada su krvarili i davali živote za srpstvo i Srbiju.

Prema rečima Voje Borovnjaka, predsednika Udruženja boraca, cilj ove manifestacije jeste očuvanje sećanje na poginule, briga o invalidima rata i otimanje od zaborava herojstva boraca koji su izneli najkravije borbe od Knina do Kosova i Metohije.

Ni ovog puta, kao ni u ratu, gornjomilanovački borci nisu bili sami. Došli su im saborci iz Kragujevca, Bojnika, Topole, Zemuna, Lazarevca i drugih gradova s kojima položili vence na spomenke svojim poginulim saborcima u spomen-kompleksu na Brdu mira. Potom je nastavljeno druženje i takmičenje u streljaštvu, kao i u savladavanju video igrice Proboj Solunskog fronta i u pripremanju vojničkog pasulja.

Među gostima je ove godine bio i Albert Andijev, Rus iz Osetije koji se, kao i mnogi drugi Rusi, borio rame uz rame sa srpskim borcima na gotovo svim ratištima bivše Jugoslavije.

– Nisam imao nikavu dilemu da li ću doći u Srbiju kao dobrovoljac da branim i Srbiju i Rusiju jer se u Srbiji branila i Rusija iz razloga što nam je neprijatelj zajednički. Prošao sam gotovo sva ratišta na teritoriji bivše Jugoslavije i među srpskim borcima sam stekao braću za ceo život – priča Andijev.

On dodaje da su „srpski borci hrabri, a hrabrost je nešto što se uči“:

– Takođe, što me je fasciniralo, kod srpskih boraca nikada nisam video da su pokolebani. Ranjavan sam nekoliko puta, a najteže borbe sam doživeo na Kosovu i Metohiji, ali rane su nešto na šta računa svaki ratnik kad krene u rat. Rane bole, ali sam ponosan i na njih – ističe Andijev koji sa porodicom živi u Beogradu.

Promenjena klima

– Za nas borce od 1990. do 1999. godine klima se u poslednje vreme donekle promenika, nekako je otoplila. Nekako smo sve više prisutniji u društvu, medijima, ali i mi imamo svoje načine, kao i do sada, da se sačuvamo od zaborava. Došlo je vreme, mislim, da nam se konačno i otvoreno iskaže poštovanje – ističe za „Vesti“ Vojo Borovnjak.

E, da je bilo ovakvog pasulja!

Od svih predviđenih takmičenja na Saboru boraca Gornjeg Milanovca, najduže je trajalo takmičenje, mada više simbolično, u pripremanju vojničkog pasulja. Odlukom žirija boraca, najukusniji pasulj pripremio je Tomislav Lazarević Obrenovac koga je pohvalio i borac s Košara Dragan Bajić Baja.

– Dobro je da se Srbija konačno opasuljila kada su u pitanju srpski heroji koji su izneli veliki teret srpskih ratova i što smo konačno izašli iz neke tame na svetlost dana. A što se tiče pasulja iz kotlića Tome Obrenovca… Eh, da mi je bio u rovu. Ne bi mi smetalo ni da je hladan – ističe Baja.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime