Imamo pred sobom prizor koji je poznat mnogima – tinejdžer u sobi koji ne želi da čuje roditelje, želi da ostane budan cele noći, spava do podne i samo želi da koristi telefon. I, uz sve to, oseća da ga niko ne razume osim psa koji ga tiho posmatra. Ali šta ako je upravo taj pas u sličnoj fazi?
Istraživanje tima univerzitetskih profesorki i profesora u Velikoj Britaniji pokazalo je da psi, baš kao i ljudi u pubertetu, prolaze kroz promene u ponašanju: hormonalne promene, razvoj mozga, i samim tim – veću nezavisnost, smanjenu poslušnost prema “roditeljima” (vlasnicima), i prelazak na složeniji način interakcije sa svetom.
Kad pas odjednom “ima stav” – početak pseće adolescencije
Do juče je poslušno sedeo, dolazio na svaki poziv i veselo mahao repom kad ga pozoveš. A onda, odjednom, tvoj pas te pogleda ravno u oči i odluči da te ignoriše. To nije slučajnost niti inat – to je biologija na delu. Istraživanja sa univerziteta u Notingemu, Njukaslu i Edinburgu pokazala su da psi između petog i osmog meseca starosti ulaze u fazu koja zapanjujuće liči na ljudski pubertet. Njihov mozak tada prolazi kroz burne promene: hormoni skaču, sposobnost kontrole impulsa slabi, a potreba za nezavisnošću naglo raste.
Baš kao i kod tinejdžera, oni ne žele da budu “mali i poslušni”. Počinju da testiraju granice, istražuju svet i ispipavaju dokle mogu da idu. Naučnici su primetili da su psi u ovoj fazi manje poslušni prema vlasnicima, ali i dalje reaguju na komande stranaca – što znači da problem nije u znanju, već u odnosu. To je pseća verzija onog čuvenog: “Nemoj ti meni da govoriš šta da radim!”
Hormoni, emocije i haos u glavi – unutrašnji svet im se menja
Tokom adolescencije, u telu psa se odvija pravi biološki uragan. Nagli rast hormona poput testosterona i estrogena utiče ne samo na fizički razvoj, već i na ponašanje, pažnju i emocionalnu stabilnost. Psi postaju impulsivniji, manje fokusirani i često promenljivog raspoloženja – čas su nežni i mazni, a već sledeći trenutak nemirni i tvrdoglavi. Naučnici su u studijama primetili da adolescentni psi češće odbijaju da izvrše naredbe svojih vlasnika, ali ne zato što ne žele saradnju, već zato što im mozak jednostavno još nije dovoljno razvijen da reguliše impulse.
U ovoj fazi javlja se i tzv. “emocionalno premeštanje”, kada pas, baš kao tinejdžer, traži potvrdu izvan kuće – od drugih pasa ili nepoznatih ljudi. To može biti frustrirajuće za vlasnike koji su navikli na poslušnost i bliskost, ali ključ je u razumevanju da se pas ne menja zauvek, već prolazi kroz razvojni ciklus u kojem uči kako da bude odraslo, stabilno biće.
Kako vlasnik treba da se ponaša u toku ove faze?
Mnogi vlasnici tokom ove faze doživljavaju šok – pas koji je bio savršeno treniran odjednom pravi nered, grize predmete, laje bez razloga ili beži kad ga pozoveš. Ali to nije znak neuspeha u vaspitanju, već trenutni “reset” sistema. Zoolozi poput doktorke Naomi Harvi i Lusi Ašer upozoravaju da je to period kada psi traže sopstveni identitet i nezavisnost, baš kao adolescenti.
U tom procesu najgore što vlasnik može da uradi jeste da pribegne kaznama.
Stručnjaci savetuju da se fokus stavi na pozitivno pojačanje – nagrade, pohvale i igru. Kada pas oseti da je razumevan i voljen, i kada vidi da doslednost donosi sigurnost, njegov buntni period se brže smiruje. Ključna poruka nauke: adolescentni pas ne ponaša se loše iz inata, već zato što se menja iznutra. A ako mu pružiš stabilnost i nežnost, brzo će ponovo postati onaj stari, verni drug koji jedva čeka da te posluša.
Pseći pubertet ima kraj i donosi zrelijeg, stabilnijeg ljubimca
Najvažnije što svaki vlasnik treba da zna jeste da ovaj haotični period ne traje zauvek. Nakon što prođu hormonalne oluje, psi ponovo postaju poslušni, stabilni i povezani sa svojim vlasnicima – često čak i više nego ranije. Istraživanja pokazuju da se nivo poslušnosti vraća na normalu kada pas uđe u zrelo doba, između 18. i 24. meseca života.
Tada se mozak stabilizuje, emocionalni odnosi postaju dublji, a pas razvija trajnu povezanost sa svojom ljudskom porodicom.
