Industrijski dizajner i student na Bečkom univerzitetu Igor Mioković (23) jedan je od zaslužnih za izgled novog modela Ikarbus-Mercedesovog autobusa nedavno predstavljenog u Beogradu. Ovaj mladić rođen u Rumi, završio je srednju tehničku školu, nastavio Visoku školu strukovnih studija u Beogradu, na smeru Dizajn industrijskih proizvoda, gde je diplomirao sa desetkom. Od prošle godine studira u Beču na smeru za pozorište, film i medije. Već na drugoj godini studija, na predmetu Dizajniranje proizvoda, nastao je njegov prvi ozbiljniji rad, koji je nagrađivan u školi, ali i na gradskim i državnim takmičenjima.
|
Zahvalan za šansu |
– Saradnja s Ikarbusom počela je slučajno. Na drugoj godini imali smo obaveznu praksu od mesec i po dana i morali smo sami da nađemo preduzeće u kome ćemo je odraditi. Dok je većina kolega slala mejlove, ja sam pozvao fabriku Ikarbus i popričao sa nekoliko nadležnih. Ubrzo sam dobio odgovor da sam sa prijateljem Markom Miladinovićem primljen na praksu. To je bilo veliko iznenađenje za mene, a rukovodstvo škole mi je čestitalo jer je retkost da iko pronađe praksu u preduzeću tog tipa – priča Igor.
On objašnjava da se po njegovom dolasku u fabriku radio prototip IK 218 M, pa su on i njegov kolega bili raspoređeni u razvojni tim sa zadatkom da daju idejna rešenja za branike i maske vozila. Posle prakse, Igora su kontaktirali iz Ikrarbusa sa ponudom da učestvuje u izradi zadnje maske novog autobusa, što je on sa velikim zadovoljstvom prihvatio.
– O novcu nisam razmišljao. Želeo sam da dođe trenutak kad ću stajati ispred autobusa koji sam lično stvarao. Obavestio sam svog prijatelja sa kojim sam obavio praksu i zajedno smo izradili novu zadnju masku za gradski autobus IK 218 M. Ubrzo dobijam ponudu da izradim i prednji branik novog modela, tačnije da uradim blagi redizajn prethodnog modela. Za sada je broj autobusa koji saobraćaju Beogradom sa mojim dizajnom negde oko 35 – s ponosom priča Igor.
Kako ističe, rad sa Ikarbusom mu je olakšao da studije nastavi u Beču, a saradnja sa ovom fabrikom nije prekinuta i Igor je dobio poziv da učestvuje u izradi novog vozila, što je i prihvatio. Bio je to drugi model autobusa koji nosi njegov dizajn i jedan od najznačajnih projekata u njegovom životu.
Objašnjavajući zašto je došao u Beč, Igor je rekao da se vodio i finansijskim razlozima.
– Prvo sam pokušao u Srbiji, da bih ubrzo shvatio da za ono što želim da studiram jedino mogu ako upišem privatni univerzitet, za koji bih morao da odvojim oko 3.500 evra godišnje. Pretraživao sam internet, a i prijatelji su mi rekli da pokušam u Beču. Osim što su školarine ovde za skoro sve smerove oko 700 evra godišnje, cene u prodavnicama su pristupačnije za osnovne namirnice nego u Srbiji. Drugi ključni faktor u odabiru Beča kao grada u kome bih nastavio studije jeste svakako blizina Srbiji, tako da veoma brzo mogu da posetim porodicu i prijatelje koji su tamo – istakao je Igor.
Igor kaže da je uz to Beč i izuzetan grad, koji nudi različite mogućnosti i u kome je saobraćaj veoma dobro organizovan, tako da mu više nije potrebno da na fakultet kreće sat i po vremena ranije. Kad je reč o planovima i eventualnom povratku u Srbiju, Igor kaže da mu je cilj da što pre završi studije i nađe posao u struci.
– Biću najverovatnije tamo gde mi se ukaže najbolja prilika. Naravno, voleo bih da se vratim u Srbiju, ali voleo bih da je zateknem mnogo lepšu nego onda kada sam iz nje otišao – zaključuje Igor.
