Hamiltonska Srbija prošle godine osvojila je duplu krunu – pobednik je Spektator kupa, najstarijeg fudbalskog takmičenja na tlu Severne Amerike, a prvi su bili i na kraju protekle sezone u Ontario ligi, grupa Zapad. Jedan od najzaslužnijih za ovaj trijumf hamiltonske Srbije svakako da je poslovođa u timu, kapiten Igor Prostran.
Ovo je priča o velikom fudbalskom zaljubljeniku, kome sticaj raznih objektivnih okolnosti nije dozvolio da postane zvezda međunarodnog ranga. Ali i njegovi dosadašnji uspesi na fudbalskom polju vredni su istinskog divljenja.
Pođimo, ipak, nekim redom.
– Rođen sam u Zadru 1979. godine, a najraniju mladost proveo sam u obližnjem selu Smoković, zajedno sa roditeljima – ocem Brankom, majkom Veliborkom i bratom Nikšom (rođen 1983) – kaže Igor Prostran. – Tu smo živeli sve do januara 1993. godine, kada je u poznatoj akciji Maslenica ovo srpsko selo zauzeto od Hrvata, a potom srušeno i spaljeno do temelja. Sledi porodično izbeglištvo u Srbiju, a u novembru 1994. selim se u Kanadu, u grad Berlington, blizu Toronta.
|
Čeka drugog naslednika
Milton umesto Smokovića
Zvezda mu nije suđena |
Od malih nogu Igor Prostran zavoleo je fudbal. Imao je od koga tu lepu igru i da nauči, pošto je i njegov otac Branko bio fudbaler i trener lokalnog ONK Smoković, a kasnije i NK Zadar. I ne samo Igor, nego i mlađi brat Nikša, počeo je da se bavi fudbalom, a danas je poznati golman u Ontariju.
– Prve fudbalske korake napravio sam u ONK Smoković – priseća se Igor Prostran. Prvu zvaničnu utakmicu za Smoković odigrao sam kao desetogodišnjak, 1989. godine i bio sam strelac tri gola. Razbili smo tim susednog sela Zemunik rezultatom 8:1. Mog fudbalskog debija sećam se kao da je juče bilo, a moji saigrači su danas kao u onoj Bajaginoj pesmi rasuti od Aljaske do Australije. Oleg Prostran je u Sidneju (Australija), Goran Prostran u Beogradu, Predrag Prostran u Milvokiju (SAD), Dalibor Višić u Omoljici, Denis Rajčević u Sijuks Folsu (Južna Dakota – SAD), Aleksandar Reljić u Holandiji, Goran Oliverić u Srbiji, Vedran Kovačević na Floridi – SAD, Ognjen Bjelić u Teksasu – SAD, a trener Nedeljko Kovačević je u Mladenovcu.
Mlađani Igor Prostran u izbeglištvu 1993. igra za omladince Crvene zvezde, ali ni godinu dana, jer se porodica u novembru 1994. seli u Kanadu.
– Po dolasku u Kanadu odmah počinjem da igram za mlađe kategorije u FK Okvil. Osvajamo ligu svake godine u mlađim kategorijama do 1998. godine, zatim dva Ontario kupa i igramo još dva finala. Godine 1998. uz Ontario kup i ligu osvajamo i šampionat Kanade za uzrast do 19 godina. Te godine sam proglašen najboljim igračem nacionalnog prvenstva, a bio sam i najbolji strelac. Te 1998. osvajam i prvu Srbijadu sa ekipom Vinona Serbs. Iste 1998. upisujem studij na McMaster u Hamiltonu (studiram nešto slično našem DIF-u). Za univerzitetsku ekipu igram standardno i 1999. sam proglašen "rookie of the džear".
Igor Prostran u oktobru 1999. vraća se u Srbiju. Igrao je u Rakovici i Spartaku iz Ljiga (filijale FK Rad), zatim FK Beograd, Remont i na kraju za čačanski Borac, sa kojim je izborio prvo mesto i plasman u Superligu Srbije.
U Kanadu se vraća 2003. godine, gde nastavlja studije. Pored školovanja ne zaboravlja ni fudbal. Igra za Toronto Ldžnx (2004), Oakville Blue Devils (2005), a od 2006. član je Srbije iz Hamiltona. Sa Srbijom niže nove uspehe… U zimskom periodu igra i organizuje ekipe Oakville Serbs u Okvilu i FK Obilić u Hamiltonu.
Igor Prostran okušao se i u trenerskim vodama – već godinama fudbalskim veštinama uči mlađe igrače u Oakville Soccer Club. Na 40-godišnjicu kluba imenovan je jednim od 40 ljudi koji su imali značajan uticaj na razvoj ovog kluba. Pomaže dosta u organizaciji i vođenju Malih orlića, koji okupljaju mališane u Hamiltonu. Savetima i iskustvom uvek je tu da pomogne svim mlađim timovima hamiltonske Srbije. Radi i kao trenerski instruktor za Ontario Soccer Association već nekoliko godina i pomaže pri licenciranju i obuci novih trenera.
Kako stiže da sve ovo postigne, budući da van fudbalskog terena radi kao profesor fizičkog vaspitanja i geografije u srednjoj školi?
– Kao što možete da pretpostavite, usklađivanje nije lako, ali za sve se nađe vremena, kada čovek voli ono što radi – kaže Igor Prostran. A ja fudbal zaista volim. Šta mi je fudbal dao? Pa mnogo toga, a izdvajam druženja i velika prijateljstva koja sam ostvario baveći se ovom najvažnijom sporednom stvari na svetu. Tokom svih ovih godina bilo je i radosti i tuge, ali se svih tih minulih fudbalskih godina uvek rado sećam. Fudbal mi je pomogao da izgradim karakter, radne navike, poštovanje… Svaki put kada izađem na fudbaski teren istinski uživam bilo kao igrač, trener ili obični gledalac… Meni je svaka fudbalska pobeda draga, bila to ona u dresu čačanskog Borca, ili ona kad sam osvajao titulu šampiona Kanade, ili pobeda kada sa drugarima igram na male golove…
Za kraj ove fudbalske storije pitamo Igora Prostrana do kada misli da pika bubamaru?
– Igraću dok me noge služe – kaže Igor. – Možda još nekoliko godina za seniore, a onda prelazak u redove veterana. A i kad ne budem igrao – sigurno ću biti uključen u svet fudbala.
