Nedavni ruski upadi dronova u Ukrajinu i Poljsku pokazuju vitalnu potrebu za snažnom odbranom od dronova, i to ne samo protiv napada stranih vojski – civilna zaštita je takođe ključna.
Napad dronovima na Kijev i pojava roja dronova nad teritorijom Poljske u septembru 2025. ponovo su ukazali na pretnju koju predstavlja brzi napredak autonomnih i bespilotnih letelica, piše DW.
Dronovi pružaju jedinstvenu prednost vojskama širom sveta. Mogu brzo da se proizvedu i lete nisko, kako bi izbegli da ih radari otkriju. S jedne strane, jeftini su za izradu, upotrebljavani su u velikim sukobima poput rata Rusije i Ukrajine, a s druge, rad na odbrani od njih u stalnom je zaostatku za razvojem dronova.
– Proizvodnja dronova ima prednost, pa je proces razvoja odbrane od dronova još uvek u fazi sustizanja – potvrđuje Kristofer Adams, viši analitičar za bezbednost i tehnologiju u američkom trustu mozgova RAND.
Ipak, postoje metodi koje pomažu u odbrani od dronova – pri čemu svaka ima i svoje prednosti, ali i rizike.
Sistemi ometanja
Kao besposadne letelice, dronovi se oslanjaju na elektronske sisteme za funkcionisanje, a često se upravljaju radio-frekventnim (RF) signalima. Omiljene tehnike za neutralizaciju tih dronova su tzv. „spufing“, kao i ometanje signala.
Spufing (spoofing) podrazumeva emitovanje lažnih radio-signala dronu kako bi se on naveo na pogrešan put, a ometanje signala podrazumeva prekid komunikacije sa bazom iz koje se rukovodi dronom, odnosno njegovom akcijom.
Ali, vojske pronalaze nove načine za suprotstavljanje tim metodama ometanja.
– Sve češće dronovi rade autonomno. Ubacite podatke o cilju, programirate putanju leta i on može sam da doleti do mete – objašnjava Markus Miler, šef odeljenja za video-sisteme u nemačkom Fraunhoferovom institutu za optroniku, sistemske tehnologije i eksploataciju slika.
U takvim slučajevima, dakle kad nema radio-frekventnog signala koji bi mogao da se ometa, za odbranu se koriste i konvencionalne metode, recimo rakete zemlja-vazduh ili vazduh-vazduh.
Sistemi za borbu protiv dronova, kao što je npr. „Skaj rendžer“ nemačke kompanije Rajnmetal, već se koriste u Ukrajini gde su poslati kao pomoć. I mnogi drugi proizvođači naoružanja nude slične tehnologije.
Miler pominje i sisteme „kamikaza“ dronova, koji se zabijaju u protivničke letelice, kao i energetske topove koji koriste snažne lasere ili mikrotalase da unište metu ili sprže elektroniku drona u letu.
Napad je jeftiniji od odbrane
Međutim, oružje koje obara dronove obično je višestruko skuplje od samih dronova.
– Činjenica je da je odbrana obično skuplja od napada – kaže Dominika Kunertova, istraživač u oblasti bezbednosnih studija na američkom Belfer-centru za nauku i međunarodne odnose.
Dok dron može da košta najviše nekoliko stotina hiljada dolara, samo jedna raketa može vredi i po nekoliko miliona. U jednom trenutku, Ukrajina je za napade na ruske ciljeve koristila dronove od kartona koji su napravljeni u Australiji.
Branioci ujedno moraju da vode računa i o bezbednosti civila. Ispaljivanje raketa ili upotreba lasera velike snage u gradovima može da ugrozi živote ljudi. Isto tako, oboreni dronovi mogu da padnu na civile ili infrastrukturu.
Brzina kojom se dronovi proizvode takođe predstavlja izazov za odbranu.
– Razvoj upotrebe dronova, i po kvantitetu i po kvalitetu, bio je neverovatno brz. A to je veliki izazov – ukazuje Kunertova.
Nisu problem samo vojni dronovi
Odbrambene snage za otkrivanje dronova obično koriste radarsku tehnologiju. Ti sistemi nisu savršeni, ali postaju sve bolji u razlikovanju stvarnih pretnji od ptica ili drugih letelica koje nisu opasne.
Međutim, pored vojnih dronova, postoji potreba i za tehnologijom koja može da otkriva dronove u blizini kritične infrastrukture i javnih prostora, kako bi se sprečila njihova upotreba za nasilne napade.
Kristofer Adams ukazuje da su komercijalno dostupni dronovi „veći potencijalni rizik“.
– Dron koji ne emituje radio-signale, a može da bude pretnja, sada je komercijalno dostupan prosečnom potrošaču – kaže on.
Zbog toga je od ključnog značaja zaštita aerodroma i luka, javnih događaja kao što su muzički festivali ili sportske utakmice. Ali „na tržištu trenutno ne postoji pouzdan sistem koji može da se nosi s malim dronovima na udaljenosti od, recimo, 200 do 400, 500 metara“, kaže Markus Miler za DW.
Iako neki sistemi funkcionišu na manjim razdaljinama, za velike javne događaje vlastima je potrebna tehnologija koja može da otkriva dronove za terorističke napade na srednjim daljinama, dodao je.
Timovi iz nemačkog Fraunhofera rade na tome. Jedna od platformi tog instituta, MODEAS, koristi optroniku i radar da pomogne u identifikaciji, klasifikaciji i praćenju dronova. Trenutno je u fazi prototipa. Ako uđe u proizvodnju, mogla bi da bude dostupna službama bezbednosni i privatnim kompanijama za bolje upravljanje pretnjama.
Nema lakih rešenja protiv ruskih dronova
Analitičari s kojima je DW razgovarao naglašavaju da bi investicije u odbranu trebalo da budu prioritet vlada, naročito članica NATO u Evropi.
Kunertova, koja je sprovela više analiza upotrebe dronova u ratu Rusije i Ukrajine, ukazuje da je Rusija daleko ispred u razvoju dronova i protivmera protiv ukrajinskih dronova.
Nasuprot tome, NATO i zemlje EU, prema njenim rečima, „ne ulažu dovoljno truda u protivmere, u odbranu od pretnje dronova“.
– Volela bih da vidim više inicijativa i intenzivnije napore u suprotstavljanju pretnji dronova, a ne da se svi uzbuđuju zbog novih ofanzivnih mogućnosti koje mali dronovi nude – rekla je ona.
S obzirom na to da dronovi imaju prednost nad protivmerama, izgradnja višeslojnog sistema odbrane – koji bi kombinovao radio-ometanje, konvencionalnu municiju i lasersku ili mikrotalasnu tehnologiju – mogla bi da bude pragmatičan put napred.
– Nijedan uređaj vas neće potpuno odbraniti – zaključuje Dominika Kunertova. “Najbolja odbrana je slojevita odbrana – sloj detektora i sloj sistema za neutralizaciju.”
