Nova guvernerka Banke državnih rezervi (RBA) Mišel Bulok izjavila je da povećanje kamatnih stopa usporava ekonomiju, ali drugi činioci, kao što su rastuće cene kuća, niska nezaposlenost, rastući troškovi usluga, kao i globalni šokovi, kao što je sukob Izraela i Hamasa, dovode u pitanje zaustavljanje inflacije i rasta kamatnih stopa.
Bulok je preuzela vođstvo u RBA pre oko mesec dana. U razgovoru sa novinarima je istakla, kao i njen prethodnik, Filip Lou, da se suočava sa izazovnim nizom ekonomskih okolnosti.
Bivši guverner Lou je za manje od godinu i po dana podigao zvaničnu stopu gotovine sa pandemijskog minimuma od 0,1 odsto na sadašnjih 4,1 odsto. To je dovelo i do značajnog rasta kamata na stambene kredite, a nova šefica RBA priznala je da više stope na hipoteke već deluju na usporavanje privrede.
– Vidimo pad potrošnje po glavi stanovnika, a ono što u stvari održava rast ukupne potrošnje je porast stanovništva. To usporavanje potrošnje doprinosi padu inflacije, jer kako potražnja usporava, tako je preduzećima sve teže da prenesu povećanje troškova na proizvode i usluge – primetila je Bulok.
Međutim, guvernerka je upozorila sve koji odbacuju mogućnost daljeg povećanja kamatnih stopa ili računaju na skoro smanjenje kamatnih stopa.
– Postoji nekoliko stvari koje sugerišu da će biti teško smanjiti inflaciju – upozorila je ona i ukazala na nekoliko domaćih faktora, koji će verovatno zadržati rast cena iznad ciljanih dva do tri odsto duže nego što bi RBA želela.
Primetila je i da je inflacija usluga, kao što je hrana za poneti, frizeri, restorani, nešto veća od četiri odsto.
– Takođe, imamo porast cena kuća. Dalje imamo veoma zategnuto tržište rada, odnosno mali broj radnika po radnom mestu. Postoje znaci da se tržište rada pokreće, ali i dalje vrši pritisak na rast plata – ocenila je guvernerka.
Prema stavu RBA, brzi oporavak cena nekretnina u većem delu zemlje je nešto što centralna banka nije očekivala.
– Kada su kamate krenule da rastu, cene nekretnina su počele da padaju i mislili smo da će se ta tendencija nastaviti. Međutim, cene kuća su dospele na dno ranije nego što smo mislili, i sada su se vratili tamo gde su bile na vrhuncu pandemije – objasnila je Bulok.
Prema njenim rečima, porast troškova izgradnje i skok kirija nadoknadili su neke od efekata rasta kamatnih stopa, tako da kupovina kuće izgleda finansijski atraktivno. Takođe je napomenula da su događaji kao što je rast troškova goriva, zbog rata na Bliskom istoku, van domašaja RBA.
Ujedno je zabrinuta da će ponovljeni rast cena usled šokova ponude na kraju dovesti do veće inflacije na duži vremenski rok.
Ako se dugoročna inflaciona očekivanja ipak učvrste na višim nivoima, guvernerka je upozorila da RBA neće imati alternativu, osim da dalje podigne kamatne stope, potencijalno agresivno, kako bi osigurala da se rast cena vrati na ciljane nivoe.
Prilagođavanje očekivanja
Guvernerka Bulok je istakla da „što više aktuelna situacija održava inflaciju visokom, više ljudi prilagođava svoja razmišljanja.
– Čak i ako do povišene inflacije dolazi usled šokova ponude, to više ljudi prilagođava svoja razmišljanja. A što više ljudi bude prilagođavalo svoja inflaciona očekivanja, to će inflacija verovatno postati sve ukorenjenija – naglasila je Bulok.
