Preci ljudi su skoro izumrli kao vrsta pre skoro milion godina, kada je celokupna ljudska populacija imala svega oko 1.300 jedinki i to tokom više od 100.000 godina, pokazala je nova studija objavljena u žurnalu Science, a prenosi LiveScience.
Kako navode, ovo skoro izumiranje igralo je veliku ulogu u evoluciji modernih ljudi i njihovih najbližih izumrlih rođaka poput neandertalaca i misterioznih denisovaca.
“Danas na planeti živi više od 8 milijardi ljudi. Dominiramo pejzažom Zemlje i naše aktivnosti krive su za izumiranje mnogih vrsta. Da istraživači pogledaju svet pre između 800.000 i 900.000 godina, međutim, slika bi bila veoma drugačija. Vangdži Hu i njegov tim koristili su tek razvijeni zajednički model da procene veličinu ljudske populacije kroz više od 3.000 genoma današnjih ljudi. Model je primetio drastičan pad populacije naših predaka sa nekih 100.000 na oko 1.000 pojedinaca, što je onda trajalo oko 100.000 godina. To opadanje populacije dešavalo se istovremeno sa velikim klimatskim promenama i događajima koji su usledili”, navodi se u studiji.
Ranija istraživanja, piše LiveScience, ukazuju na to da su moderni ljudi nastali pre otprilike 300.000 godina u Africi. Sa malo fosila iz tog doba, dosta toga o poreklu ljudi pre pojave homo sapijensa je nejasno. Da bi otkrili više o periodu pre pojave modernih ljudi, naučnici su istraživali genome više od 3.150 današnjih ljudi iz 10 afričkih zemalja i 40 zemalja van Afrike. Razvili su novu analitičku alatku koja procenjuje veličinu grupe naših predaka gledajući raznolikost genetskih sekvenci današnjih ljudi.
Dobijeni podaci ukazuju da je u periodu između pre 813.000 i 930.000 godina ljudska populacija doživela takozvano „usko grlo“, nagli pad populacije i to za čak 98,7 odsto.
“Naši preci su doživeli drastičan pad populacije u dužem periodu i suočili su se sa velikim rizikom od izumiranja”, rekao je za LiveScence Vandži Hu, istraživač sa Škole medicine Ikah na Maunt Sinaju u Njujorku i koautor studije.
Naučnici su procenili da je tokom čak 117.000 godina broj ljudi na planeti bio svega oko 1.280.
“Procenjena veličina populacije naših predaka je mala i sigurno ih je dovela skoro do izumiranja”, rekao je za LiveScience Kris Stringer, paleoantropolog u Muzeju prirodne istorije u Londonu, a koji nije bio uključen u ovo istraživanje.
Naučnici su naglasili da je do drastičnog pada populacije došlo sa naglim zahlađenjem i pojavom glečera, padom temperature u okeanima i možda dugim sušama u Africi i Evroaziji. I dalje se ne zna kako su ove klimatske promene pogodile ljude jer je fosila iz tog vremena relativno malo jer je i broj ljudskih predaka bio mali.
Ranije istraživanje pretpostavlja da je poslednji zajednički predak modernih ljudi, neandertalaca i denisovaca živeo pre između 550.000 i 765.000 godina, što je malo nakon drastičnog pada broja ljudi. To ukazuje da je skoro istrebljenje ljudi povezano sa evolucijom poslednjeg zajedničkog pretka.
“Ako je ovaj poslednji zajednički predak živeo u vreme „uskog grla“ ili malo posle njega, pad populacije mogao je da ima ulogu u podeli tadašnjih ljudi na moderne ljude, neandertalce i denisovce. Na primer, moguće je da je upravo zbog toga došlo do podele ljudi na male grupe, a onda, vremenom, razlike između tih grupa su postale toliko velike da je došlo do razvoja na tri tipa”, rekao je Stringer.
Sada su u jos vecem riziku da nestanu pod vodjstvom neodgovornih egoisticnih vodja