EPA/Valdrin Xhemaj

Palestina zatražila od zemalja članica Organizacije islamske saradnje da prekinu odnose sa Kosovom, pišu mediji.

Kako navode Večernje novosti, Palestina je besna na Prištinu zbog odluke tamošnjih vlasti da otvore ambasadu u Jerusalimu, što je više puta i javno saopšteno.

Međutim, prema informacijama Novosti, sada je taj zahtev i zvanično saopštio palestinski ministar spoljnih poslova Rijad al Malki, u pismu upućenom generalnom sekretaru OIK.

Kako je obrazložio Al Malki, odnose treba prekinuti jer Kosovo svojom odlukom krši međunarodno pravo i rezolucije, ali i otvoreno napada palestinski narod i njegova prava.

Ukoliko bi članice OIK prihvatile palestinski zahtev, Priština bi se suočila sa velikim gubitkom podrške, jer je nezavisnost Kosova priznalo 30 od 57 zemalja koje su u ovoj organizaciji. One, kako se procenjuje, ne bi zvanično povukle odluke o priznavanju, ali veliki broj njih sasvim izvesno ne bi više pružao podršku Kosovu u nastojanjima da se učlani u međunarodne organizacije.

Priština je diplomatske odnose sa Izraelom formalno uspostavila 1. februara i na njihovu najavu da će ambasadu otvoriti u Jerusalimu, iz OIK je već 3. februara stigla osuda jer, kako je ukazano, time bi se prekršila Rezolucija SB UN 478. Nameru prištinskih vlasti kritikovala je i Evropska unija, ali je uprkos tome ambasada zvanično otvorena 14. marta.

Pre Prištine, diplomatska predstavništva u Jerusalimu imale su samo Amerika i Gvatemala, od 2018. godine. Ovoj trojki pridružila se i Češka, koja je u martu otvorila diplomatsku kancelariju u Jerusalimu, kao ispostavu ambasade u Tel Avivu.

Ambasador Palestine u Srbiji Mohamed Nabhan nedavno je izjavio da čin otvaranja ambasade Kosova u Jerusalimu predstavlja kršenje principa kojim se vode arapske i islamske zemlje, koje smatraju da je Jerusalim okupiran grad, a što potvrđuju mnogobrojne rezolucije UN, kao i da Rezolucija 478 zabranjuje državama da premeste ili otvaraju ambasade u Jerusalimu. On je naveo da se ovakvom potezu protivi i Turska, i upitao: Koliko vredi dobiti priznavanje jedne zemlje, a izgubiti poverenje više od šezdeset?

1 KOMENTAR

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime