Mnogi detalji svedočenja jednog od poslednjih svedoka odbrane Radovana Karadžića, KW- 568, u najblažu ruku su šokantni. Da li zato što je veći deo njegovog svedočenja bio zatvoren za javnost ili nekog drugog razloga, tek nije bilo reakcije kako u BiH, tako i u Srbiji.
U ovom, poslednjem nastavku, svedok do utančina govori o pripremljenom scenariju za događaje za koje su i danas optužene snage bosanskih Srba. Ovaj svedok takođe do tančina govori i o tajnim susretima Alije Izetbegovića i ratnog komandanta Srebrenice, Nasera Orića.
|
Razočaran
"Lažni svedok" |
Uputstva Oriću
"Znam da je Naser Orić tri puta dolazio u podrum Narodne banke BiH kako bi primio uputstva i naređenja za način vođenja borbe na tom terenu. Negde, pred kraj mog službovanja, u proleće 1994. godine, lično sam otišao da sačekam komandanta Orića na Dobrinji, preveo ga preko piste aerodroma, odvezao u hotel Holidej in na spavanje i sutradan ujutru otišao po njega i odveo ga u prostorije banke kod predsednika na razgovor. Tom razgovoru sam lično prisustvovao sedeći u prostoriji u kojoj je obično sedela straža. Tom prilikom na sastanku su bili reis ulema Cerić, predsednik Izetbegović, Bakir Izetbegović i Jasmin, njegov zet. Sećam se da su predsednik Izetbegović i reis podsetili Orića na njihov prethodni dogovor, da se po svaku cenu mora isprovocirati međunarodna intervencija. Govorili su mu da sada više nama uslova za veće pokrete jedinica kojima je komandovao i napade na srpska sela, već da organizuju manje borbene grupe koje će iz zaštićene zone izlaziti bez znanja Unprofora i u sredinama gde žive Srbi praviti borbene akcije ka civilnom stanovništvu, posebno kako bi izazvali srpske snage na odmazdu i granatiranje zaštićene zone, što bi trebalo da dovede do mešanja međunarodnih snaga. Sećam se da je reis Cerić ponovio svoju često izgovaranu rečenicu: "Država nema alternativu, žrtve nisu bitne, jer ionako ginu za pravednu stvar i na božjem putu." Sećam se da je Naser bio u uniformi, imao je kratku malu bradu. Ubrzo iza ovog događaja počele su da stižu vesti da se granatira Srebrenica od strane srpskih snaga, što sam odmah povezao sa ovim sastankom. U nekim od tih slučajeva se pričalo da su čak i naše snage granatirale delove Srebrenice da bi pokazali da su to uradili Srbi. Ja o ovome ne znam ništa lično, već samo iz priča među nama i od ljudi koji su radili na sistemima veza za koje sam verovao da imaju proverene informacije.
Ovaj svedok navodi i da je deo strategije bilo izazivanje incidenata pred ili tokom dolaska međunarodnih zvaničnika. Slučaj granatiranja pijace Markale je sredinom februara ove godine u Haškom tribunalu bio otvoren za javnost.
Pogodak iz drugog pokušaja
"Postalo je pravilo da se prilikom tih stranih poseta nešto dogodi. Kod prvog događaja na Markalama, prvo se nekoliko dana pričalo šta bi moglo sve da se dogodi kada bi pala granata na Markale, jer je pijaca bila puna ljudi. Ovaj razgovor se upravo vodio između predsednika, reisa i drugih prisutnih u banci, među kojima su bili i Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović i drugi, koji sam lično čuo. Dan-dva iza ovoga održan je sastanak u istom sastavu, na kome su Mustafa Hajrulahović i Sefer Halilović objašnjavali da je sa naših položaja iz pravca Špicaste stene, ispred sela Mrkovića, gde se nalazila srpska artiljerija, a kako bi se sumnja prebacila na Srbe, ispaljena naša granata koja je, zbog lošeg proračuna, pala na krov blizu same pijace. Tu je dogovoreno da se ponovo pokuša, ali su Sefer i ‘Italijan’ rekli da moraju sačekati onu istu postavu Unprofora, mislim da su bili Pakistanci ili neka slična zemlja, sa kojima su imali nekakve dogovore da neće registrovati ispaljenje projektila sa naših položaja. Nedugo zatim, možda dva do tri dana od ovog sastanka, dogodio se pad granate na pijacu Markale. Posle ovog događaja i posle bure koju je izazvalo u javnosti, čuo sam komentare od naših ljudi da je ne samo granata koja je doletela, već da je nužnost eksplozije osigurana i postavljanjem nekakvih mina. Ja lično o ovome ne znam, ali se o tome pričalo", objasnio je ovaj svedok.
