Lična arhiva
Učesnici panela: Dragana Jovancević Milos Paunović , Petar Stakić, Saša Popović, Miloš Janković

IT industrija je nesumljivo jedna je od tri najveće izvozne grane trenutno u Srbiji, čime je i u velikoj meri pravo vreme da se ovom sektoru i u medijskoj sferi posveti posebna pažnja, budući da su to kompanije koje sve više i uzvraćaju za dobrobit zajednice.

To potvrđuje i činjenica da uprkos većinskom mišljenju građana da kompanije ne doniraju dovoljno, prema istraživanjima, čak 39 odsto svih lokalnih donacija, dolazi upravo od kompanija i iz korporativnog sektora.

Među vodećim IT kompanijama koje su se zatekle u Srbiji je i Nordeus, koja je u saradnji sa Infostud grupom u svom Hub-u u Beogradu protekle večeri organizovala prvi CSR meetup „Tech for good“ – panel „Tehnologija za opšte dobro“.

Na koje sve načine tehnologije mogu koristiti za opšte dobro, kao i to šta su do sada njihove kompanije učinile, pored domaćina susreta, Petra Stakića, menadžera za korporativne komunikacije Infostud grupe i Miloša Paunovića CSR specijaliste Nordeusa, govorili su i Saša Popović iz Vega IT Sourcing i Ivan Kostadinović iz Vivify Ideas, dok je o tretiranju države prema doniranju govorila i Dragana Jovančević, direktorka Srpskog filantropskog foruma.

Sveopšti zaključak učesnika panela „Tech for good“, da je društveno odgovorno poslovanje IT kompanija započeto ne samo od razvoja i širenja samog poslovanja, već je proistekao i od same želje zaposlenih da uzvrate i pruže podršku koja će imati uticaj ne samo na pojedince, već na celokupnu zajednicu.

Pre svega podrškom obrazovanju, edukaciji i zdravlju ljudi, ali i izgradnjom nove sinergije sa drugim kompanijama i organizacijama, čime se može postići još više na polju opšteg dobra.

– Digitalizacija, edukacija i obrazovanje predstavljaju sistemsku promenu koja je potrebna. Otuda i naše inicijative Digitalna Srbija, osnov na kome leži budućnost i razvoj zajednice. Mnogo ljudi i ne zna da koristi nove tehnologije. Otuda i ovog HUB-a koji će služiti prevashodno u takve svrhe, kako bi se možda došlo i do novih „start up“-ova i što većeg digitalnog opismenjavanja – istakao je Miloš Paunović.

Politika države je i dalje neusklađena po raznim osnovama, mnogi odustaju od doniranja zbog prevelike papirologije, PDV-a i različitih vidova problema, na čemu se sada ubrzano radi, a pozitivnih pomaka ima. Jedan od njih je oporezivanje stipendija, sa dosadašnjih 11.000 dinara, biće podignut na 30.000 dinara što je značajna promena.

Ipak, sve što se uradi na tom polju, iako pozitivno, poput doniranja stipendija, oprema i uređivanje škole, obrazovnih i zdravstvenih ustanova, često ne nađe svoj put u medijima, među važnim vestima. Glavna prepreka je i to što mediji ovakav vid objava tretiraju kao „jeftini“ marketing kompanije.

– Odgovornost je na obe strane. Kako medija, tako i kompanije i njene samopromocije kroz CSR i to je nešto na čemu treba raditi i u budućnosti – zaključak je učesnika panela.

Veliki uticaj

Koliki uticaj tehnologija može da ima posebno u humanitarne svrhe, najbolji dokaz je i aplikacija „Pruži korak“, koju je za NURDOR (Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka) osmislila kompanija Vivify Ideas.

– Naša kompanija je osnovala društveni fond, koji ima svoj budžet, a čini ga četiri odsto od profita, a mi kao zaposleni odlučujemo koga ili šta ćemo podržati, da li novčano, volontiranjem ili uslugom, a da ima pozitivan uticaj na zajednicu. Tako nam se desio i NURDOR. Stigao nam je upit od njih da napravimo aplikaciju kojom bi ljudi učestvovali u prikupljanju sredstava za roditeljsku kuću, a da pri tome ne moraju kao Bogdan i Tamara da pešače od Niša do Beograda i obratno, jer možda uprkos samoj želji, ne može mnogo ljudi da izdvoji toliko vremena za tu svrhu.

Tako je i nastala aplikacija, za koju nismo mogli ni da naslutimo da će postati toliko viralna i da će je u prvom satu od momenta kada je omogućeno njeno korišćenje, „skinuti“ toliki broj ljudi, da je došlo do pucanja servera istog dana. A, ono što je postignuto je to da su Bogdanovom i tamarinom šetnjom protekle godine prikupljeno 3 miliona dinara pomoći, a ove godine uz pomoć aplikacije preko 50 miliona, čime su najveći doprinos pored ljudi koji su pešačili, imale upravo kompanije koje su novčano potpomogle svaki njihov kilometar – podelio je Ivan Kostadinović.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime