PKS

Zakonske novine u oblasti intelektualne svojine, doprineće razvoju kreativne industrije, posebnih oblika industrijske svojine, kao i unapređenju zaštite pronalazaka, što će pozitivno uticati na naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj zemlje.

Krajni cilj regulisanja prava intelektualne svojine jeste stvaranje stimulativnog ambijenta u kojem su prava i ekonomski interes autora zaštićeni, uz uvažavanje interesa korisnika autorskog dela.

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune tri zakona u oblasti intelektualne svojine – Zakona o autorskom i srodnim pravima, Zakona o patentima i Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda.

Najvažniji propis – Zakon o autorskom i srodnim pravima, pozitivno će uticati na razvoj kreativnih industrija koje u Srbiji godišnje stvaraju oko 7 odsto bruto domaćeg proizvoda i zapošLjavaju više od 110.000 Ljudi, navodi Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu.

Privredna komora Srbije, na inicijativu svojih članica zalagala se za usaglašavanje prava intelektualne svojine sa zakonodavstvom  EU.  I u narednom periodu nastaviće se sa aktivnostima usmerenim na potpuno usklađivanje propisa u ovoj oblasti, posebno imajući u vidu obaveze koje proističu iz  Pregovaračkog poglavlja 7 u procesu pregovora Srbije za članstvo u EU, kaže Kristina Đurić, direktor Sektora za pružanje podrške u zastupanju i zaštiti interesa članova.

Ovim Zakonom o autorskim i srodnim pravima, koji štiti ekonomski interes autora i doprinosi ostvarivanju kolektivnih prava interpretatora muzike, glumaca, proizvođača fonograma i svih drugih nosilaca srodnih prava, produžava se trajanje zaštite imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma sa 50 na 70 godina. Pozitivni efekti ogledaju se i u uvođenju novog prava na naknadu od emitovanja i reemitovanja u korist glumaca i preciziranju prava autora i korisnika računarskih programa. Novina je da će pravo na tužbu zbog povrede autorskih i srodnih prava imati i organizacije za kolektivno ostvarivanje ovih prava.

Novina u Zakonu o patentima odnosi se na zaštitu pronalazaka koje zaposleni stvore u radnom odnosu, obavljajući poslove utvrđene ugovorom o radu, kao i na pronalaske koji nastanu korišćenjem resursa poslodavca ili u vezi sa aktivnostima poslodavca. Pravo na zaštitu pronalaska koji je nastao u radnom odnosu pripada poslodavcu, dok zaposleni ima pravo na naknadu. Usvojeni zakon omogućava i da se odnosi poslodavca i pronalazača drugačije urede ugovorom ili opštim aktom poslodavca. Ako takav ugovor izostane ili ne postoji opšti akt poslodavca, zakon garantuje zaposlenom njegovo moralno pravo da bude priznat kao tvorac pronalaska, kao i pravo na naknadu.

Izmene i dopune Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uticaće na privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, dizajnom i izradom gotovih štampanih ploča i druge. U odnosu na dosadašnji, izmenjeni  zakon propisuje preciznije uslove za sticanje i ostvarivanje zaštite topografija poluprovodničkih proizvoda, čime se podstiče razvoj ovog vida industrijske svojine, što ima direktan pozitivan uticaj na naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj.

Očekuje se da će efikasna primena ovih zakona, usmerenih na unapređenje ambijenta za poslovanje, biti podsticaj razvoju kreativne, ali i drugih industrija i motiv autorima da stvaraju.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime