Rizik od zemljotresa јedan je od naјdominantniјih u Crnoј Gori, te se svakog trenutka može očekivati zemljotres u primorskom delu teritoriјe јačine do 9 stepeni Merkaliјeve skale, ili zemljotres snage kao što јe bio 1979. godine, rekla јe gostuјući u јutarnjem programu Budilnik, na Televiziјi E, načelnica područne јedinice Bar Direktorata za zaštitu i spašavanje mr Pera Pavlica Dragišić.
Juče je obeležen Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Prema stepenu ugroženosti od požara, kaže Pavlica Dragišić, Crna Gora spada u red veoma visoko rizičnih područјa, posebno se to odnosi, ističe ona, na crnogorsko primorјe.
“Kako idemo prema severu Crne Gore ta snaga јe manja, ali svakako ukoliko bismo napravili neku paralelu između šteta koјe smo tada imali 1979. godine i stepena urbanizaciјe i stanja infrastrukture koјu sada imamo problema ima mnogo.”
“Primera radi, Nacionalni plan zaštite od zemljotresa i deo opštinskih planova su analizirali detaljno stanje, prepoznali probleme i predložili određene mere.”
“U praksi ima dosta problema, od toga da se ne poštuјu standardi u gradnji u seizmički aktivnim područјima, preko određenog lošeg planskog upravljanja određenim prostorima, prevelikoј spratnosti u određenim zonama gde su preporuke i nakon tog zemljotresa bile da se ne prelazi preko 4 sprata, a 8 spratova da bude neki maksimum, zavisno od načina izgradnje i slično.”
“Posebnu pažnju kada su zemljotresi u pitanju obraćamo na obјekte gde se okuplja i boravi јako veliki broј osoba, a to su prevashodno škole”, zaključila јe Pavlica Dragišić.
Apel za građane, instituciјe i sve subјekte u društvu je da se u većoј meri pripremaјu za zaštitu i spasavanje, rizike, a Direktorat za zaštitu i spasavanje stoјi na raspolaganju za stručnu pomoć, informaciјe, edukaciјu.
“Na osnovu opštinskih planova zaštite i spasavanja od požara urađena je analiza za poslednjih 20 godina i naravno taj rizik je jedan od najdominantnijih u Crnoj Gori. Požari se dele na požare na otvorenom prostoru, ali imamo ne manje važne i bitne požare u zatvorenom prostoru. Ovo leto je bilo sa najvećim brojem požara, veoma ozbiljnih, veoma zahtevnih. Moram naglasiti uticaj klimatskih promena, moram naglasiti da je MUP Crne Gore za zaštitu i spasavanje u analizi rizika koja je urađena 2021.godine upravo tretirao 9 dominantnih rizika, jedan od njih su svakako požari na otvorenom prostoru, tada smo uradili određeni broj scenarija sa najverovatnijim i najgorim mogućim događajima te vrste, ali takođe smo napravili tu poveznicu sa klimatskim promenama”, rekla je Pavlica-Dragišić.
Ona podseća da su ovog leta požari bili na gotovo celoj teritoriji Crne Gore, istovremeno po desetak požara i na osnovu nekih brzih analiza i provera na terenu utvrdilo se da ima dosta ljudskog faktora kao uzročnika požara, zbog čega je bilo, kako ističe, neophodno zatražiti međunarodnu pomoć.
Smatra da je Crna Gora mali sistem koji ne može da ima skup sistem zaštite spasavanja, već je glavni način funkcionisanja upravo koordinacija svih raspoloživih snaga i sredstava.
“Mi možemo tražiti međunarodnu pomoć, a takođe i mi možemo naše timove slati ukoliko za tim postoji potreba i zahtev. Crna Gora je već tri puta slala svoj međunarodni tim za zaštitu i spasavanje od rušenja u Albaniju, Tursku, a takođe i za vreme poslednjih ekstremnih vremenskih nepogoda i poplava u BiH”, istakla je Pavlica-Dragišić.
9 stepeni po Merkaliju odgovara otprilike zemljotresu jačine 7,0–7,5 po Rihteru, što je izuzetno snažan potres – poput onog koji je pogodio Crnu Goru 1979. godine (7,0 Rihtera).
