EPA/VAHRAM BAGHDASARYAN / PHOTOLURE

Jermenija razmatra mogućnost priznavanja nezavisnosti Nagorno-Karbaha, izjavio je jermenski premijer Nikol Pašinjan.

Kako je rekao, to pitanje je neophodno veoma ozbiljno razmotriti i sprovesti javne debate.

Takođe je rekao i da je trenutno prerano govoriti o konkretnoj situaciji u Nagorno-Karabahu. „Naša vojska kaže da je situacija napeta, ali je rano davati precizniju prognozu situacije“, dodao je.

Šta stoji iza sukoba Jermenije i Azerbejdžana

Nagorno-Karabah je mala teritorija koja sebe smatra nezavisnom zemljom, iako je Azerbejdžan smatra svojom. Treba napomenuti da na toj teritoriji većinsko stanovništvo čine Jermeni.

Oko te teritorije konflikt između Jermenije i Azerbejdžana postoji već dugi niz godina. Veliki rat izbio je 1918. godine i trajao je do 1920. Obustavljen je nakon što su obe republike ušle u sastav Sovjetskog Saveza.

Tada je teritorija Nagorno-Karabaha dobila određenu autonomiju iako je i dalje bila u sastavu republike Azerbejdžan.

Nakon što se raspao SSSR, konflikt koji je mirovao ponovo se rasplamsao, i to nakon što su građani Nagorno-Karabaha na referendumu proglasili nezavisnost krajem 1991. godine.

Već na leto sledeće godine Azerbejdžan je pokrenuo operaciju velikih razmera sa ciljem da preuzme kontrolu nad Nagorno-Karabahom. U operaciji je učestvovalo preko 8.000 azerbejdžanskih vojnika i četiri dodatna bataljona, najmanje 90 tenkova i 70 borbenih vozila pešadije, a korišćeni su i Mi-24 helikopteri.

Procenjuje se da je 30.000 jermenskih izbeglica bilo primorano da pobegne iz regiona.

Međutim Jermeni su uspeli da reorganizuju vojsku i da krenu u protivofanzivu. Do jeseni 1992, azerbejdžanska vojska je pretrpela teške gubitke, a u februaru i martu naredne godine jermenska protivofanziva preokrenula je tok rata. Borbena dejstva trajala su do 1994. godine kada je u Moskvi formalno potpisan mir.

Od tog trenutka do danas konflikt se smatrao „zamrznutim“, iako je s vremena na vreme dolazilo do kratkotrajnih sukoba.

Azerbejdžan tradicionalno podržava Turska, dok Jermenija pokušava da skrene pažnju svetske javnosti na konstantno kršenje prava jermenskog stanovništva.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime